Законом о сезонцима и странци на грађевини

Нацрт закона о радном ангажовању због повећаног обима посла у одређеним делатностима недавно је прошао јавну расправу после које ће уследити допуна и усвајање, али је у овој етапи наишао на отпоре правника и синдиката. Они сматрају да оваквим законом радницима није обезбеђена довољна правна заштита, да је нацрт неуставан, само на страни послодаваца, не и радника, и да не постоји потреба за њим, јер је све то могло да се уреди мањим изменама у већ постојећим законима.

Бојан Урдаревић, професор радног права на Правном факултету у Крагујевцу, посебну пажњу скреће на члан шест који се односи на страну радну снагу.

– Тај део је заиста проблематичан, јер је применом новог закона, у који су од сада укључени и сектори грађевине, туризма и угоститељства, као и кућни послови, дозвољено да се заобиђе Закон о запошљавању странаца и да се радно ангажују сви они који без визе могу да уђу у Србију. А таквих је, као што знате, доста, почев од радника из држава у окружењу, Индијаца... – посећа професор.

Он додаје да се управо у грађевини спомиње број од 130.000 запослених, али се не зна колико је радника из наше земље, а колико дошљака, јер наши врло често одлазе да раде у иностранству.

– Зато, када се доноси овакав закон, треба сагледати што више чињеница па расписати јавну расправу, а не овако, на о-рук. НАЛЕД није урадио ваљану анализу о последицама и ефектима које овај закон може да произведе у правном систему наше државе. Пошао је од хипотезе да то што важи за пољопривреду (након доношења актуелног закона са 3.500 сезонаца број регистрованих се попео на 26.000), да ће важити и за нове делатности које су законом додате – објашњава професор.

Пита се на основу чега надлежни тврде ће оно што је дало резултате у пољопривреди дати резултате и у рецимо грађевини?

- Новим законом водеће гране привреде требало би да се сведу на рад ван радног односа, јер сви ти сектори понуђени у новом нацрту се сада третирају као рад ван радног односа. То значи да ће од сада законодавац када следећи пут уочи где је повећан обим рада моћи да придодаје нове и нове секторе у већ постојећи законски текст, а све новајлије у послу ће се третирати као радници ван радног односа, као радници без радне заштите – открива он и признаје да је реч о технички потпуно погрешном приступу, јер је законодавац таксативно одредио који су то послови које неко може да ради ван радног односа.

- Нисам чуо да у грађевинском сектору имате човека који је задужен само за утовар и истовар материјала, јер то раде радници који су већ на терену. По новом закону се испоставља да послодавац треба да плати некога ко ће само да истоварује материјал, а чим заврши свој посао моћи ће да оде кући. То тако не функционише у реалности. Друго, ко ће то све да контролише, како ће инспектор да утврди на лицу места да ли је неко лимер, тесар, краниста или само истоварујете материјал. Тиме су радна права угрожена – закључује наш саговорник.

Да је нацрт закона лош и да је додатно регулисање ове области непотребно, сматрају и организације окупљене око иницијативе „Живим и ван сезоне“.

- Закон штити послодавце од судских пресуда за радну експлоатацију, чиме се уводи додатна правна несигурност за све раднике. Уочљиво је, рецимо, да ће привремено ангажовање страних радника довести до стварања нових облика радне експлоатације. Знамо да ће послодавци користити овај закон у оној мери у којој им одговара и мењати статус садашњих запослених јефтинијим радницима. Зато још једном понављамо да треба повући закон – уверавају у иницијативи.

Део који се односи на ангажман стране радне снаге наведен је у нацрту због пређашњих искустава са недостатком радника у пољопривреди, напомињу у НАЛЕД-у.

Ирена Ђорђевић, из НАЛЕД-а, подсећа да је за више од годину и по дана у пољопривреди укупно било пријављено 30 странаца, од 53.000 сезонаца регистрованих у систему. То је доказ, додаје она, да на овај начин страна радна снага неће заменити домаће раднике.

– Овим системом им се само омогућава да буду регистровани. За њих се плаћају порези и доприноси, осигурани су у случају повреда на раду, а држава добија средства у буџету од њиховог рада. Систем свакако није прављен како би се мигранти масовно ангажовали на грађевини. Јер, ти исти радници и сада раде, али је поента да се они не виде у систему. Зато, овим законом можемо да видимо ко су они, колика је њихова заступљеност, да креирамо решења за њих – најављује Ђорђевићева.