Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Историја кроз чашу ракије

Ракијски казан је пре тачно сто година био први пријављени проналазак у тадашњој Управи за заштиту индустријске својине Краљевине СХС Патент „Строј за печење ракије” Милана Јовановића из Новог Сада из 1921. године
Патент „Строј за печење ракије” Милана Јовановића из Новог Сада из 1921. године (Фото: Завод за интелектуалну својину)

Ове године се навршава читав век од првог патента регистрованог у Заводу за интелектуалну својину. Проналазак „Строј за печење ракије” 1921. регистровао је казанџија Милан Јовановић из Новог Сада. Реч је о пренесеном мађарском патенту, који је његов творац најпре 1909. заштитио у тадашњој Аустроугарској.

Чињеница да је ракијски казан први пријављени проналазак у тадашњој Управи за заштиту индустријске својине Краљевине СХС, за социолога Илију Маловића представља симболичан доказ да је ракија уједно занимљив социолошки и историјски феномен. Он каже за наш лист да је реч о пићу које је увек делило судбину српског народа.

„У средњем веку међу Србима је доминантно пиће било вино, али га је пила властела која је једина, осим знања, поседовала и услове за његову производњу. Ипак, ракија је међу ширим слојевима становништва била нека врста породичног сребра и уштеђевине. Због турбулентне историје Срби нису имали могућност да штеде у дијамантима, злату и драгоценостима, већ су морали да из природе извуку нешто чија се вредност неће умањивати већ временом расти. То је управо ракија, као роба која се не квари. У српском народу је дуго важила изрека да су крава и ракија последње што се продаје јер је њихова продаја указивала на озбиљне финансијске проблеме породице”, каже Маловић, који је и уредник блога „Ракија, углавном”.

Он додаје да од 18. века ракија постаје доминантна у Србији.

„Славе, свадбе, испраћаји, сахране, рођења без ракије не могу више да прођу. А од 19. века она почиње технолошки да се развија. До краја тог столећа Србија је своју ракију слала на међународне изложбе у Париз, Брисел и друге европске градове, где је освајала највиша признања за квалитет”, наводи Маловић.

У 19. и 20. веку и ракија добија класни статус, па тако мека шљивовица слови за пиће нижих класа.

„То је пиће од 25 степени алкохола добијено једноструком дестилацијом. Сиромашан слој је пије из чокања, по цео дан, и она је често била замена за воду. С друге стране, временом се издваја и такозвана газдина ракија, коју је справљало крупно сељаштво и која је добијана двоструком дестилацијом, да би потом неколико година одлежала у бурету. За њено прављење сте морали доста тога да баците, да одвојите првенац и паточна уља и да у кацу убаците само воће које бисте и сами појели, без трулих или зелених плодова. Дакле, морали сте да будете спремни на одређени трошак како бисте добили најбољу ракију, која се пије из дегустационих чаша како би могла да се помирише и да се осети”, објашњава Маловић.

(Фото Блог Ракија углавном)

После Другог светског рата, уместо економије ослоњене на крупно сељаштво, развијају се комбинати и индустријски погони, што је двојако утицало на статус овог пића.

„Позитивна последица индустријализације је то што је држава доста улагала у школовање технолога и хемичара, а комбинати су производили огромне количине ракије која је постала битан сегмент тржишта и извоза. Појавиле су се и поједине изванредне врсте индустријске ракије. Али, будући да су комбинати куповали од сељака меку или љуту ракију као полупроизвод, од којег су применом технологије правили квалитетну ракију, сељаци су временом схватили да ће какав год полупроизвод да направе, моћи да га продају комбинатима. Зато су почели да пеку ракију од шећера и шећерне репе и да је тако практично фалсификују. То је довело до појаве ракије лошијег квалитета”, каже Маловић.

Он сматра да су људи засићени од стандардизације и предвидљивих масовних производа који су их лишили трагања и узбуђења, па стога ракија као прави занатски производ може да уђе у тај простор.

„Она данас опстаје на малим, породичним дестилеријама, али проблем представља нелегална конкуренција, односно људи који производе ракију махом од шећера, по гаражама и кадама. Ту држава мора да интервенише јер произвођачи не могу сами против тога да се изборе”, закључује Маловић.

Сама себе љуљајућа колевка

За разлику од казана Милана Јовановића, који је пренесени мађарски патент, први аутентични проналазак одобрен код Управе за заштиту индустријске својине у Краљевини СХС била је „Сама себе љуљајућа колевка”, патентирана на име Адема Субашића, сајџије из Сарајева. Како за наш лист каже Александра Михаиловић, помоћник директора Завода за интелектуалну својину, од тада до данас признато је више од 62.000 патената.

„Ми смо прошле године обележили велики јубилеј – један век од оснивања наше институције – и са поносом можемо да кажемо да је Управа за заштиту индустријске својине радила без прекида од свог оснивања, а временом је прерасла у Завод за интелектуалну својину, који је данас једина институција у Републици Србији где можете да заштитите своје проналаске патентом. У историји Завода је било много вредних и оригиналних проналазака, а завод негује сећање на патенте наших великих изумитеља. Тако је у холу наше институције постављена стална изложба о нашим великим изумитељима, као што су Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Руђер Бошковић, Љубомир Клерић, Добривоје Божић, Даница Гајић и други”, наводи Александра Михаиловић.

Она додаје да највише пажње данас привлаче патенти из области четврте технолошке револуције, који за предмет заштите имају паметне технологије.

„Завод је за сада највише имао пријава из области дигиталне телевизије, аутономних возила, као и из области вештачке интелигенције. Такође, имамо и пријаве из области од посебног друштвеног значаја, као што су лекови, вакцине, храна и средства за заштиту биља”, наводи наша саговорница.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan
Nismo saznali šta se desilo sa tim izumom? Da li je odkupljen ili ušao u proizvodnju? Gledajući sklepane kazane po selima, očigledno nikome patent ne treba. Bilo bi interesantno saznati i o tome šta se dešavalo s tih 62000 pronalazaka? Gde su završili?
Боро
Воћне ракије се у Срба, а и осталих народа, појављују тек крајем 19. века, када се и тек појављују данашње врсте воћа, које су давале довољан принос, са довољно шећера да се алкохолно врење може произвести. До тада, Срби су пили медовину, која могла да природне проври у алкохол, и да стоји јако дуго. Ракија се не помиње ни у једној јединој народној песми нити причи, бајци, итд...и новотарија је 19. века, ни сама реч није словенска тј србска. Пре 200 година није воћа није било ко данас.
Пуно Име
Покосовски циклус песама. Утицај арапског света одавно присутан. Један је ствар када неки појам (одмах за њим и реч) улази у свет једног народа, друштва, појединца, а потпуно друга када добија на популарности из овог или оног разлога. Развој воћа и воћарства на рачун грожђа и виноградарства, промена свести и традиције превагнуле су на страну ракије. Вино опија, ракија обара.
Čevu
Ocigledno ne poznajete epsku narodnu poeziju, Smrt vojvode Prijezde, odlomak Zlo ti vino dragi gospodaru Zlo ti vino još gora rakija Pivnica ti puna janjičara
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.