Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трагична судбина Драгише Васића и равногораца

Драгиша Васић држи предавање на Коларцу (Фотографије из књиге „Драгиша Васић и српска национална идеја”)

Морам похвалити историјску веродостојност фељтона историчара Милоша Тимотијевића „Идеолошка уверења, политичка делатност и стваралаштво Драгише Васића”, недавно објављеног у листу „Политика”, и истаћи да се темељи на објективним историјским чињеницама и сазнањима из живота овог великог човека – борца за очување српских националних тековина и српске државности. Додао бих неке појединости које су допринеле Васићевој ужасној смрти у усташком логору Јасеновац.

У јесен 1944. четници су били распршени по тлу читаве бивше Југославије. Јединице Црвене армије ушле су у Србију и после неуспешне четничке сарадње са Совјетима, црвеноармејци помажу партизанима у разоружавању и заробљавању четника у Србији. Иако су Дража Михаиловић и Васић преко својих људи у Москви (нпр. Божин Симић – бивши црнорукавац и агент НКВД-а) закључили споразуме о заједничким борбеним дејствима с јединицама Црвене армије приликом ослобођења Србије и у заједничким акцијама стварно и ослободили поједине градове у Србији (нпр. Крушевац и Краљево, а покушали су и Чачак), ипак су их Совјети после тих акција хапсили и присилно предавали партизанима на милост и немилост (случај четничког пуковника Кесеровића).

Драгиша Васић, који је био русофил по опредељењу, веома је тешко поднео ове догађаје, уз велико разочарање „руском браћом”, које га је довело у стање дефетизма у којем је остао све до смрти. После ове разочаравајуће епизоде с Русима, четници су морали да донесу коначну одлуку: или се повлачити за Немцима према западу у сусрет америчким трупама, или се из Босне вратити у Србију и наставити с герилском борбом против нове комунистичке власти у очекивању америчке инвазије из правца Грчке. Због доношења ове судбинске одлуке за равногорски покрет Михаиловић је све четничке команданте који су се још налазили у земљи позвао на састанак у босанском селу Кожухе 5. децембра 1944. године.

На том састанку водила се жучна расправа између два највећа равногорска команданта –Драже Михаиловића и Павла Ђуришића. Док је Михаиловић био за останак у Србији, Ђуришић и команданти босанскохерцеговачких четника Захарије Остојић и Петар Баћовић били су за повлачење преко Хрватске и Словеније на запад, уз гаранције црногорског сепаратисте Секуле Дрљевића, који је био човек од поверења усташког поглавника Анте Павелића. Дража их је упозоравао на издају, али га нажалост нису послушали. Састанак се претворио у велики неспоразум и свађу, па су Ђуришићеви четници отишли, а Дража је одлучио да се састанак настави, без обзира на инцидент.

Ни наставак састанка није био пријатан за Дражу. Његов дугогодишњи саборац, идеолошки истомишљеник и члан централног комитета четничког покрета Драгиша Васић прочитао је свој реферат у којем је изнео анализу дотадашње борбе, као и стање четничке војске што се тиче борбеног морала, дисциплине и воље за даљу борбу. Изнео је и друштвено-политички приказ ситуације на терену, али и у свету. Васић је деловао депримирано, разочарано, није заступао Михаиловићева схватања и мишљења и заузео је крајње негативан став кад је реч о наставку борбе. Као познати русофил, разочаран совјетским одбацивањем равногорства као српства, сматрао је да је даља борба немогућа, залудна и самоубилачка. Чак је у свом излагању истакао: „Уз кога није велика руска нација, и кога она не призна, тај је осуђен на пропаст и погибељ. Руси су наша велика браћа, а ако ти велики брат окрене леђа нема више боже помози. ”

Ово је био и последњи састанак четничких команданта на простору некадашње Југославије, пред сам њихов крај. Повлачење велике четничке војске коју су предводили војводе Ђуришић и Баћовић с више од 20.000 људи (чланова њихових породица) почело је из тромеђе још у децембру 1944. године, крећући се према Босанској Крајини и даље према Хрватској. Завршило се почетком априла 1945. битком код Лијевче поља недалеко од Бањалуке, великим поразом четника и још масовнијим заробљавањем од стране усташке војске.

С њима је кренуо и Драгиша Васић и, нажалост, доживео трагичну судбину. Након битке војвода Ђуришић и 1.500 његових официра и истакнутијих четника оковани су и одведени у усташки логор у Старој Градишки, где су их усташе свирепо мучиле и убиле. Непознато је шта је било с преосталих 3.500 четника, чланова њихових породица и рођацима. Највероватније су и они побијени, само на неком другом месту, и то по кратком поступку, јер се рат ближио крају, а партизани су били близу.

Миомир Гарашанин,
Београд

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
Došla mu glave jedna loša epizoda s ustašama. Zanimljivo da su u mnogim drugim slučajevima lijepo surađivali.
LaCosta
Ustanes prvi da se suprostavis okupatoru i onda budes izdan i prevaren od svih, posebno od onih kojima si najvise verovao. Prema Drazi i JVuO je napravljena jedna od najvecih nepravdi u celokupnoj srpskoj istoriji. Rekao bi, veca i od one prema Karadjordju.
Čitalac
@Tasa Draža nije čak ni ustanak prvi podigao. Na Ravnu goru je izašao 8. maja (samo se sklonio, izbjegavši zarobljavanje,ne i poveo borbu), a KPJ se kontinuirano, već sredinom aprila, izjašnjava protiv kapitulacije, osuđuje komadanje zemlje na okupacione zone, a već 1. maja poziva narode Jugoslavije na pripravnost i mobilnost...
Tasa
@ Čitalac U pravu ste. To sto je Draza prvi digao ustanak ne amnestira ga. Drazin komandant Pavle Djurisic, odlikovan Gvozdenim krstom, organizovao je zatvor u Kolasinu. Osim zarobljenih partizana, tu su bile zatocene njihove majke, sestre , zene, simpatizeri i jedna beba. Uhvacene partizane streljali su na Brezi kod Kolasina. Medju zenama bila je i uciteljica Radmila Corovic, streljana zato sto je jevrejka. Avalski korpus u Vranicu nocu zaklao je 67 mestana od staraca, zena,do dece u kolevci.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.