Имунски систем може да напада сопствене нерве

Полинеуропатије спадају у групу неуромишићних болести. Термин полинеуропатијa подразумева болест већег броја периферних нерава. Постоји велики број узрока ових обољења. Једна од најзначајнијих група су имунски посредоване полинеуропатије, које настају тако што имунски система напада сопствене нерве.

Др Стојан Перић (Фото: лична архива)

Асистент др сц. мед. Стојан Перић, неуролог са Одељења за неуромишићне болести Клинике за неурологију Универзитетског клиничког центра Србије, објашњава да у ову групу спадају акутни полирадикулонеуритис, хронична инфламаторна демијелинизациона полирадикулонеуропатија, мултифокална моторна неуропатија, потом полинеуропатије у оквиру системских болести везивног ткива попут системског лупуса, полинеуропатије у склопу васкулитиса, као и полинеуропатије у склопу појединих хематолошких обољења.

– Акутни полирадикулонеуритис је најтежа имунски посредована полинеуропатија, која се развија брзо пa за само неколико дана или недеља оболели могу да постану потпуно непокретни, док је извесном  броју пацијената неопходна механичка вентилација због захваћености мишића за дисање. Болест се јавља код једног од 100.000 становника годишње. У Србији годишње имамо око 70 пацијената са овом тешком болешћу, који често захтевају лечење у јединицама интензивне неге – истиче др Перић.

Хронична инфламаторна демијелинизациона полинеуропатија (ХИДП) је хронична форма сличне болести, која се развија током осам или више недеља, а ток може бити веома подмукао и болест се понекад развија и месецима па чак и годинама. Ова болест може довести до тешких поремећаја хода, чак и до везаности за кревет. Поред тога, код пацијента може да дође до онеспособљености руку, тако да они нису у могућности да се самостално закопчају, да користе нож и виљушку, да рукују новчићима, да оперу и осуше косу. Ово обољење се јавља код око пет особа на 100.000 становника.

– Први симптоми типичне полинеуропатије најчешће су осећаји трњења, жарења, паљења, мравињања, осећај топлоте и хладноће, „удари струје”, прободи и боцкање у пределу стопала. Временом се сви ови симптоми шире од стопала све до колена, када почну да се испољавају и у шакама. У том тренутку, обично почиње да се јавља и губитак осећаја додира. У следећем стадијуму болести долази и до слабости мишића. Болесници обично прво губе могућност хода на петама и прстима. У каснијем току се јављају и проблеми са извођењем финих покрета шака, слабости мишића натколеница и надлактица – појашњава др Перић.

Пацијенти треба да се јаве лекару чим примете прве симптоме полинеуропатије. Кључно је да изабрани лекар препозна да ли се уопште ради о полинеуропатији и уколико на њу посумња, битно је да пацијента упути код неуролога. Сличне сметње могу да изазову и проблеми са кичмом или болести крвних судова ногу па је веома важно да се на примарном нивоу здравствене заштите препозна ком специјалисти треба упутити пацијента. Присуство слабости мишића екстремитета је јасан знак да пацијента треба хитно упутити неурологу.

– Акутни полирадикулонеуритис лечи се применом интравенских имуноглобулина или терапијским изменама плазме, што су скупе терапије, које се примењују само у специјализованим центрима. Респираторна подршка је такође веома важна код пацијената са слабошћу мишића за дисање. И поред свих ових терапијских могућности, нажалост, oко пет одсто наших пацијената премине у акутној фази. Ипак, већина пацијената се одлично опорави, али симптоми замора, болова и трњења могу перзистирати чак и годинама што се лечи симптоматском терапијом – наводи др Перић.

Терапија хроничне инфламаторне демијелинизационе полинеуропатије је дуготрајна, мери се месецима и годинама. Лекови избора су кортикостероиди и интравенски имуноглобулини, а у појединим случајевима и терапијске измене плазме. Што се раније почне са терапијом, резултати су бољи и може се постићи и потпуни опоравак. Нажалост, код појединих пацијената не помажу до сада регистровани лекови – наводи наш саговорник.

Најчешћи посредни узрочник акутног полирадикулоенуритиса су вирусне и бактеријске инфекције, респираторне и цревне. Чак и блага инфекција може бити узрок проблема. Имунски систем оболелог се активира како би се одбранио од патогена и грешком се усмери и против сопствених нерава. Да ли и вирус корона може да буде узрочник ове болести?

Код малог броја оболелих, било која инфекција, укључујући и ковид 19, може бити узрок поновне епизоде акутног полирадикулонеуритиса.

– Наше искуство показује да се код пацијената са ХИДП, који су имали ковид 19, није погоршала основна болест, нити су они имали тешке форме короне. Ипак, у литератури су описани случајеви погоршања обољења услед ковида. Веома је важно разумети да као што инфекција може да буде окидач настанка имунски посредованих неуропатија, тако то може бити и вакцина. Ипак, ризик од настанка полирадикулонеуритиса након вакцинације против грипа је вишеструко мањи него ризик након самог грипа. На око 1.500.000 вакцинисаних од свињског грипа, у просеку само један добије акутни полирадикулонеуритис. Подаци из Велике Британије указују да вакцинација против САРС-КоВ-2 чак смањује укупни ризик од полирадикулонеуритиса. Нема доказа да код особа које су прележале полирадикулонеуритис, вакцина повећава ризик од поновне епизоде ове болести – истиче наш саговорник.

Према досадашњим сазнањима, вакцине против короне су безбедне за особе које су прележале акутни полирадикулонеуритис.