Спасоносно вакцинисање деце

МЕДИЦИНА

Још смо далеко од краја пандемије, али то не значи да је прерано почети с проценом њених дугорочних последица и разматрањем мера које би спречиле даље штете. Пре свега имајући у виду све већи број заражене деце школског узраста, која не само да оболевају од ковида 19, разног степена интензитета, већ инфекцију преносе и на друге, нарочито на старе, чиме се формира зачарани круг. Месецима се зна да је делта варијанта вируса корона 2 предоминантна на нашем терену, као и у већини земаља Европе и да је далеко заразнија од потиснуте алфа варијанте, што као директну последицу има све већи број заражене деце у болницама. То све догађа се иако статистички показатељи говоре да су млади, а поготово деца, далеко отпорнији од старијих на инфекцију вирусом корона 2 и да ретко о оболевају од тежих форми ковида 19. У ствари, тежина клиничке слике у сразмери је с годинама живота: за неког ко је ушао у девету деценију вероватноћа смртног исхода због ковида 19 биће око хиљаду пута већa него за некога ко је млађи од 25 година. 

Делта варијанта оригиналног вируса корона 2 дошла је из Индије у Енглеску маја месеца, а онда је за неколико недеља освојила Европу. Већ у јуну је пренета у САД из које су после месец дана почели стизати алармантни извештаји о необично великом броју адолесцената и деце којима је било неопходно болничко лечење заразе. У поређењу са алфа варијантом вируса, брзина масовног инфицирања варијантом делта била је десетоструко већа. Главни разлог томе је недовољни имунитет деце јер пре 12. године она нигде нису вакцинисана ковид вакцином, док су она старија, између 12. и 15. године вакцинисана само уколико су била угрожена, углавном плућним и неуролошким проблемима (добар део деце је одраније био у контакту с једном формом вируса короне која изазива лак кашаљ или кијавицу и иза себе оставља слабашни имунитет, што делимично објашњава њихову отпорност на све варијанте вируса). Више студија из Уједињеног Краљевства, претежно Империјалног колеџа у Лондону, показале су да, уопштено узето, невакцинисане особе свих годишта, после инфекције варијантом делта, одлазе на болничко лечење два пута чешће од такође невакцинисаних, али инфицираних варијантом алфа. 

Доскора мало ко од епидемиолога испољавао је нарочити интерес за учесталост оболевања од ковида 19 у популацији млађих од 18 година, тако да није познато колико их је због тежих форми ковида 19 лечено у болничким јединицама за интензивну терапију. Из извештаја америчког Центра за сузбијање и превенцију болести, познатог у свету и по акрониму CDC, види се да је број деце лечене у јединицама за интензивну негу био исти у августу, у коме је доминирала делта варијанта, и у јуну до чије средине je алфа варијанта била четири пута чешћа од делте. Директорка овог центра у Атланти, професорка педијатријских инфективних болести у Општој масачусетској болници Ракел Валенски, изјавила је 31. августа на прес-конференцији да због доминације делта варијанте заиста чешће оболевају и деца и одрасли, али да није повећана тежина болести у поређењу с временом у коме је доминирала варијанта алфа. 

Безразложни страх од вакцине 

У сваком случају, велика заразност делта варијанте не утиче на тежину клиничке слике ковида 19, која је у дечјем узрасту углавном блажа него у популацији одраслих, али се о могућим касним последицама, наоко благе болести, за сада мало зна. Осим тога, велики број деце се одваја од школе, што угрожава систем образовања. Кад се посматра ситуација на терену, види се игра бројева. Кад број инфицираних расте, онда расте и број на болничком лечењу; кад се повећава број вакцинисаних, смањује се број инфицираних и болнички лечених. Међутим, то је само рачуница која не узима у обзир да се деца не могу вакцинисати без дозволе родитеља или стараоца који често због недовољно добре информисаности, предрасуда и безразложног страха одлажу или одбијају понуђено вакцинисање, тако да је број вакцинисане деце мањи него што би, пре свега, желели епидемиолози и лекари практичари. 

Глобална кампања за вакцинацију одраслих траје, а сада је проширена и на децу од 12 до 15 година. Њихова масовна имунизација започета је прво у Канади и САД и сматра се врло успешном, чему је понегде допринела и забрана одласка у школу сваком невакцинисаном детету. У Србији је још 28. маја одобрена вакцинација деце узраста од 12. до 17. године и у складу с Европском медицинском агенцијом примењује се „Фајзер” – „Бионтек” вакцина. До сада је у Србији, нажалост, вакцинисано око 6.000 деце, што је мало, уосталом као у популацији одраслих, у којој је једва 50 одсто имунизованих. 

Родитељи или стараоци деце који су неповерљиви и не одобравају вакцинацију деце верујући морално скромним носиоцима медицинских титула више него здравом разуму, морали би се сетити да је вакцинисање млађих особа одавно у примени јер се тако од инфекције индиректно штите стари и болесни. Свака нова вакцина против грипа која се за наредну годину унапред припрема, после само једног тестирања сигурности и ефикасности одмах се примењује у општој популацији да би се заштитили млади и стари, а нарочито болесни. У Енглеској, на пример, четворогодишња деца добијају вакцину против грипа сваке године да се не би заразила и потом заразу пренела на старе који су осетљиви на вирус и због тога често умиру. Деца се вакцинишу против рубеоле која је за њих благо обољење, али је врло опасна за сваку трудну жену и њено још нерођено дете. Млади гимназијалци и други средњошколци у великом броју европских земаља вакцинишу се против папилома вируса, не зарад себе, већ да би се спречила експанзија вируса који проузрокује карцином код жена. 

Опасности и користи од вакцинације деце 

„Фајзерову” вакцину примило је преко 15 милиона деце. До сада су на основу стечених искустава донети закључци које је на конференцији за штампу 31. августа изнела др Лајз Вајтекер, клиничка професорка дечјих инфективних болести и имунологије на Империјалном колеџу у Лондону: 

У популацији одраслих вакцине смањују опасност од тешке болести, хоспитализације и од смрти. 

Тинејџери лако толеришу вакцину која доводи до одличне имунореакције која се огледа у болу на месту убризгавања вакцине, затим појави симптома сличних грипу, што траје неколико дана. 

Смањује се опасност од инфекције делта варијантом и даље трансмисије вируса. 

Постоји опасност, али ретка, од запаљења мишића срца (миокардитис), нарочито после друге дозе „Фајзерове” вакцине. Опасност је већа у популацији адолесцената него у популацији одраслих. Миокардитис настаје у 45–60 случајева на милион вакцинисаних другом дозом, а од један до 10 случајева на милион после прве дозе. Мушкарци добијају миокардитис десет пута чешће од жена. Иако до клиничког опоравка долази брзо, магнетска резонанца у неким случајевима и даље показује промене на мишићу срца. Још увек је рано говорити о трајању тих промена. Опасност појаве миокардитиса после вакцинације треба посматрати имајући у виду ковид 19 оболелог детета, који такође може довести до пнеумоније и до миокардитиса, и то онолико често колико и вакцина. 

Већина деце старости од 12 до 15 година после инфекције делта варијантом нема симптома или су они благи. Смртност је један у два милиона случајева. 

После инфекције вирусом корона 2 јавља се ретка компликација, у виду грознице и миокардитиса (позната је као педијатријски запаљењски мултисистемски синдром – ПИМС). После шест месеци од почетка болести, већина оболеле деце оздрави, а магнетска резонанца им је нормална. Смртни исход је изузетно редак. 

Деца с хроничним болестима тешко се боре с ковидом 19. 

На основу анализе телефонске анкете коју је спровео Империјални колеџ у Лондону, 40–70 одсто здраве деце већ је раније било инфицирано вирусом из породице корона и зато располаже тзв. претходно стеченим имунитетом, који објашњава због чега су им у случају актуелне инфекције вирусом короне 2 и делта варијантом симптоми благи и зашто за њих не постоји опасност компликације као што је ПИМС. 

Половина часова у школи

Утицај пандемије на школовање младих почевши од основног до универзитетског, очигледан је и забрињавајући. После првог „локдауна” у Енглеској, ђаци у јавним основним школама искористили су само 38 одсто школских дана, што се не разликује много од ситуације у осталим европским земљама, укључујући и Србију у којој су основци од првог до четвртог разреда имали скраћене часове, а од четвртог до осмог разреда ишли су у школу сваког другог дана, а часови су трајали по пола сата. Будућност те деце није потпуно јасна. Кад буде крај пандемије и кад буде могуће правити биланс, највећи број деце имаће у школској години само половину часова на којима су били учитељи и професори. То је нешто више од пет одсто њиховог укупног времена проведеног у школи. Новија истраживања на ту тему (Institute for Fiscal Studies in London) процењују да у уређеним и економским стабилним земљама свака година школовања повећава индивидуалну зараду за осам одсто. Мало боље стојећи и образовани родитељи наћи ће начин да својој деци обезбеде приватне учитеље или професоре, тако да ће се негативни ефекти, надајмо се привремено, одразити тамо где се једва саставља крај с крајем. 

Професор Медицинског факултета у пензији