Дува кошава, али топлија

Наранџасти метеоаларм који се „упалио” на сајту Републичког хидрометеоролошког завода потврдио је оно што смо већ и сами осетили по подрхтавању прозорских окана и разбарушеној коси. Кошава се опет појавила у Београду – театрално, тако да је сви примете и да ником не промакне. Ветар карактеристичан за подручје наше земље кад год се појави изазове пуно буке. Није ни чудо што Чола у својој песми каже „Дува кошава као да је шашава”.

Узбунили су се радници комуналних служби који увек после кошаве имају посла, али и возачи па и метеоропате којима доноси нервозу и главобољу. А на сајту РХМЗ-а стајало је обавештење да ће до петка у кошавском подручју бити ветровито са јаким и олујним југоисточним ветром који ће на југоистоку Баната достизати ударе орканске јачине, више од 28 метара по секунди. Јер кошава мора да оправда своје име – које у буквалном преводу са турског значи „брз ветар”. Реч је о локалном ветру, који сматрамо симболом нашег града иако су са његовом јачином највише упознати становници Вршца.

– Кошава је почела у суботу и била је концентрисана на јужни Банат, али је сада почела да се шири и на већи део Војводине, подручје Београда, Поморавље и део Шумадије. Јер што је јачи њен интензитет, већи јој је и домет. Кошавом зовемо југоисточни ветар чија је брзина више од 11 метара у секунди – објашњава метеоролог Недељко Тодоровић и додаје да у Београду дува топлија варијанта, пошто су температуре изнад просечних вредности, док ће, како се више приближавамо зими, све чешће стизати и хладна варијанта кошаве. Она која, како волимо да кажемо, „пробија кости”.

Око кошаве су се, како то обично бива, исплела и различита веровања. Једно од најпознатијих је да када дува, дува непаран број дана – или три, или седам или 21 дан. Али, према Тодоровићевим речима, то није тачно.

– Она може да дува и дан, два, три, четири, пет, шест, па све до месец дана. Услов је да је у источној Европи висок ваздушни притисак, а у Средоземљу низак. И колико траје таква ситуација трајаће и кошава – објашњава он.

Најдужа епизода овог ветра забележена је 1972. године. Почела је у фебруару и трајала 31 дан. Најјаче ударе кошаве историја наше метеорологије запамтила је 1976. године када је достизала брзину од 130 километара на час.

Овај налет кошаве требало би да почне да слаби у поподневним часовима и сутра. Али, према речима Тодоровића, осећаћемо га све до петка када ће ослабити довољно да више нећемо моћи да га називамо кошавом јер неће испуњавати услов да дува брзином од 11 метара у секунди.
Они који се уздају у кошаву као главног пречишћивача београдског ваздуха не треба да очајавају. Јер сезона је тек почела. Она је најактивнија баш у периоду између октобра и фебруара. Тако да има још времена за ону песму „Дувај, кошаво, па растерај тамне облаке”.