Почиње 16. „Јоакимфест”

Крагујевац – Представом „Употреба човека” вечерас у Књажевско-српском театру (КСТ), упркос свим ризицима које носи пандемија короне, почиње 16. „Јоакимфест”, један од најзначајнијих позоришних фестивала у нашој земљи с међународном репутацијом.

Редом, до 15. октобра, следе представе „Као да крај није сасвим близу”, „Блудни дани куратог Џонија”, „Само глас”, „Наш магацин”, „И коње убијају, зар не”, те „Ако дуго гледаш у понор”. Сва остварења долазе с простора бивше СФРЈ, па би се фестивал могао назвати и југословенским, да се та држава није распала пре 30 година. Овај ресантиман простора некада заједничке културе у Крагујевац доноси драматуршкиња Бранислава Илић, селекторка фестивала 2021, који се традиционално одржава под покровитељством града Крагујевца, увек уз никакву или незнатну финансијску помоћ државе.

Представе на 16. „Јоакимфесту” не тематизирају директно феномен вируса који готово две године печатира наше животе, али се тичу бивствовања у трауматичним околностима какве је, на пример, створио распад некада јединствене државе, са свим последицама растакања једног социјалног простора који се сада регенерише подухватима на пољу културе.

– Распад некада заједничке државе почео је пре тачно 30 година, али југоносталгичари немају чему да се радују, јер Југославија није тема моје селекције. У фокусу моје пажње су театри и млади позоришни људи, њихова остварења која тематизују живот огољен и наметнут околностима на које нису могли да утичу – каже драматуршкиња Илић, наглашавајући да је мото фестивала „Живот после”, њен субјективни поглед на позоришну уметност у којој је све могуће.

Представом из Хрватске „Теорија завјере”, коју селекторка није успела да доведе на фестивал, био би комплетиран екс југословески простор, али ће публика у КСТ-у моћи да види остварења из свих других република некада заједничке земље, од којих су неке урађене у копродукцији театара из сада самосталних држава. „Употреба човека” је остварење позоришних кућа из Црне Горе, Србије и Бих, „Наш магацин” је словеначка представа, из Северне Македоније долазе остварења „И коње убијају, зар не” и „Само глас”, а „Ако дуго гледаш у понор” је представа из БиХ. У Србији су настале представе „Као да крај није сасвим близу” и „Блудни дани куратог Џонија”.

На списку аутора се налазе млади и афирмисани романописци, драматурзи, позоришни редитељи: Федор Шили и Борис Лијешевић, Тјаша Мислеј и Матеј Кокол, Маја Пелевић и Никола Завишић, Нина Плавањац и Марјан Нећа, Филип Грујић, Димитрије Коканов и Јован Томић, Мартин Кочовски, Селведин Авдић, Емина Омеровић и Селма Спахић.

– Публику најчешће интересује ко наступа, ко је редитељ, који глумци играју, али функција позоришног фестивала није и не може бити искључиво у такмичењу, вредновању и наградама већ у много ширем деловању на заједницу, кроз отварање дијалога на театарске, али и на многе друге, шире теме. „Јоакимфест” је фестивал који је увек, осим афирмисаним ствараоцима, пружао шансу и нови младим људима. Мислим да ту традицију нисам изневерила – поручује селекторка Илић.

Суд о представама даће жири који прву пут на „Јоакимфесту” чине искључиво жене: Нада Кокотовић, редитељка и кореографкиња, Јасмина Димитријевић, глумица, те Радмила Петровић, песникиња.

У оквиру пратећег дела програма 16. „Јоакимфеста” публика ће моћи да погледа изложбу фестивалских плаката под називом „Првих 15 година”, да се упозна са издавачком делатношћу Књажевско-српског театра и малих издавачких кућа у Србији, а вече 14. октобра, дан уочи свечаног затварања фестивала, посвећено је театрологу Драгану Клаићу.