Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Паметна” пољопривреда без жуљевитих руку

Сензори који се стављају у земљу да би дали податке о влажности земљишта, температури ваздуха , што помаже систему да аутоматски врши наводњавање и прихрану
Соларни панели за дигиталну фарму (Фотодокументација Института Михајло Пупин)

Златибор – Да ли сензори и друге технолошке иновације постају важнији у савременој пољопривреди од дуготрајног рада земљоделца, његовог умећа и жуљевитих руку, добре мотике или механизације? У којој мери модерна технологија може да олакша сеоску производњу одвајкада животно значајну на нашим просторима?

Одговоре на та и друга питања треба да понуди предстојећа конференција о иновацијама у пољопривреди, која се у два наредна викенда (9. и 15. овог месеца) одржава на Златибору. Под геслом „Применом дигиталних технологија до бржег развоја и бољих резултата” организује је Бизнис иновациони центар на Златибору, уз покровитељство Министарства за иновације и технолошки развој, у сарадњи са Институтом за агроекономику пољопривреде, општином Чајетина и предузећем „Златиборски еко аграр”.

Учесници конференције добиће од домаћих и страних стручњака корисне информације о иновативним решењима и савременој подршци у пољопривреди, као и о исхрани у сточарству, мелиорацији земљишта, органском пчеларењу, лакшем праћењу производње, унапређењу продаје...Биће ту и саветници за паметну пољопривреду, директори иновационих компанија, професори из ове области...

Међу њима и стручњак из Немачке Александар Сљусар, експерт за исхрану животиња са употребом етеричних уља (уз остало и коришћењем оригана у тој исхрани), проф. др Александар Родић са Института „Михајло Пупин” из центра за роботику (говориће о дигитализацији пољопривреде), Зденко Злох („Агроиновејшнс”), пчелар проналазач Горан Станојевић и други.

Организатори из Бизнис иновационог центра на Златибору кажу да ова конференција нуди одговоре о доласку до видљивог резултата у пољопривреди за помоћ дигиталних технологија. Некадашњи и данашњи начини узгоја се битно разликују захваљујући иновационим решењима, посебно како се културе узгјајају. А дигитализација пољопривредне производње, сматрају, потребна је да би се ишло укорак с временом и светом, пре свега за лакши долазак произвођача до бољих резултата.

С тим у вези директор Бизнис иновационог центра Дарко Ђуровић каже за наш лист да је у ово време климатских промена и недостатка радне снаге бавити се пољопривредом приличан ризик.

– У томе је значај примене технологија за олакшање производње. Појавила се нова област, паметна пољопривреда која у великој мери замењује радну снагу, пружа благовремене информације и аутоматизује цео процес, Реч је, поред осталог, о улагањима у „паметне пластенике”, системе наводњавања, прихране...Постоје сензори који се стављају у земљу да би дали податке о влажности земљишта, температури ваздуха и друге, што помаже систему да аутоматски врши наводњавање и прихрану. У Србији постоје огледна домаћинства где се ово већ примењује, спрегнуто са системом соларних панела ради самосталног енергетског рада било где, без нужног прикључка на електроинсталације. Све је, ипак, у повоју, тако да је конференција прилика да се о томе детаљније сазна – рекао нам је Ђуровић, додајући да је за оне који не могу да присуствују овој конференцији на Златибору обезбеђен њен пренос уживо на јутјуб каналу.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stanislav St.
Eto nama konačno 'leba bez motike.
meda
Kad sam se bavio Fotonaponskim sistemima i Obnovljivim izvorima energije, mnogi nisu ni čuli za to. Uradio sisteme vrlo davno. Sada razvio sisteme koji daju više električne energije u mnogo jeftiniji sistemi. Možda će ih biti i u drugim zemljama sveta...
Marko
Aronije puževi tartufi izašli iz mode uloži te pare u solarne panele a onda država uvodi poreze , efikasnost panela i baterija padne na pola za deset godina i investicija propala.A naravno tteba platiti i demontažu i reciklažu ekološkog otpada po punoj ceni.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.