Гужва на Пацифику

Оператери на тајванским радарским системима мора да су били запањени кад су, ових дана, на екранима угледали ваздухопловну армаду од 39 кинеских авиона. Ове летелице, међу којима су били и стратешки бомбардери Х-6, ушле су у зону противваздухопловне одбране острва уз обалу Кине које још од 1949. године не признаје власт Пекинга покушавајући да изгради независност уз подршку САД.

Американци су и овог пута били у близини, њихова и флоте савезника ових недеља плове тим делом Пацифика и приобалних мора. Формирали су борбену групу бродова окупљених око чак три носача авиона, па призор 17 великих пловила која крстаре Тихим океаном подсећа на оне виђене током Другог светског рата, кад су Американци поразили Јапан управо захваљујући таквој флоти.

Многи сматрају да ће се „тежиште” света у не тако далекој будућности са Европе и Северне Америке померити на Далеки исток, односно Индопацифик, како се већ назива то подручје у којем се налазе многе земље у успону. У вестима се помињу проблеми који су наслеђе Другог светског рата и догађаја у вези с тим сукобом – Тајван, подељена Кореја и Курилска острва, која су тема спорења Јапана и Русије. Али, из западног угла гледано, суштина изазова је економски и војни успон Кине, којој постаје „тесно” уз своје обале.

Формиран је и нови пакт „Аукус” (Аустралија, Велика Британија и САД), који је, иако то није тако саопштено, јасно је свима – створен због растуће моћи Пекинга. Војна сила је већ на сцени. Да ли ће она, попут оне пушке која се појављује у првом чину позоришне представе да би опалила у последњем, једног дана поново одлучити ко ће бити господар Пацифика?

НОВА НУКЛЕАРНА СИЛА: Формирање поменутог пакта одјекнуло је светом, како због избацивања из игре Француске (која такође има своје интересе на Пацифику, укључујући прекоморску територију Француску Полинезију), тако и због одлуке Аустралије да уђе у клуб нуклеарних земаља изградњом подморница на атомски погон. Иако се још не зна да ли ће Канбера правити нуклеарне подморнице по америчкој или британској лиценци, или ће уз њихову подршку развити сопствени модел за подводну флоту која ће бити оперативна тек у следећој деценији, стратешки ефекат те одлуке постигнут је – одмах. Такође, то је и јасна одлука Аустралије да искорачи даље (и буквално дубље) у Тихи океан. Дизел-електричне подморнице француске производње биле би добре за одбрану обала ове државе-континента, а нуклеарне омогућавају деловање широм Пацифика. Клуб сила које имају нуклеарне подморнице мањи је, или ексклузивнији, од круга држава које имају атомске бомбе. А да ли ће нуклеарне подморнице једног дана бити опремљене атомским оружјем – то је само политичка одлука.

Борбену групу САД и савезника предводе три носача авиона  (Фото: Морнарица САД)

ПОВРАТАК ИМПЕРИЈЕ: На Острву су ових дана имали проблема у снабдевању горивом, Лондон је у непрекидном шпијунском надгорњавању с Москвом, али то ову земљу није омело да носач авиона „Краљица Елизабета” пошаље на други крај света, на Пацифик. Извели су вежбе с јапанским и америчким морнарима, а затим су се придружили поморској армади коју предводи Америка. Британски носач авиона опремљен је најсавременијим вишенаменским авионима пете генерације Ф-35, па су пилоти Њеног величанства имали прилику да се увежбавају с америчким колегама који лете на ваздухопловима истог типа, као и на провереним Ф/А-18. Амерички авиони су полетали са носача авиона „Роналд Реган” и „Карл Винсон”, који предводе ову морнаричку борбену групу која демонстрира силу на Тихом океану. Недавно је у пуну оперативну употребу ушао и други британски носач авиона „Принц од Велса”. Лондону носачи авиона свакако нису потребни за одбрану сопствене акваторије, већ за заштиту и остваривање британских интереса широм света, рецимо за деловање у оквиру пакта „Аукус”.

МОЋНИ ЗМАЈ: Кина, по броју пловила, и даље има највећу флоту на Тихом океану, коју у поменутим категоријама средстава чине два носача авиона (трећи је у изградњи) и 62 подморнице, од којих је 12 на нуклеарни погон (до 2040. године требало би да их буде 26). На недавној изложби ваздухопловства у Џухају ова земља је показала своју растућу ваздухопловну моћ. У обиљу новитета издваја се млазни дрон ЦХ-6 великог домета, који у ваздуху може да остане скоро 24 часа. Пажњу стручњака привукао је и авион Ј-16Д, намењен за електронска дејства, посебно за задатке продора кроз непријатељску противваздухопловну одбрану. Ипак, главна вест је био кинески мотор у авиону Ј-20 пете генерације (упоредивом с америчким Ф-22 и руским Су-57). Овај кинески авион, чији је популарни назив „моћни змај”, годинама је „кубурио” с погоном. Кина се иначе ослањала на руске моторе за војне авионе, или је на основу њих развијала своје моделе, по принципу „обрнутог инжењеринга” – расклопе неки производ, а затим направе идентичне делове и склопе га као свој. Тако је доскора било и у војној авијацији, али најновији кинески ваздухоплови више не личе на руске. Тако је, видело се у Џухају, и с авионским моторима – лет последње верзије „моћног змаја” доказ је врхунског напретка кинеских конструктора. Тај мотор ће омогућити распоређивање више авиона Ј-20 уз обалу Кине, будући да су амерички авиони пете генерације Ф-35, и повремено британски истог типа, већ увелико над Пацификом.