Пандемија преобликовала начин достављања робе

Пандемија вируса корона утицала је на преобликовање логистичких и глобалних ланаца снабдевања због честих затварања граница, али и због заштите радника који су запослени у тој области, а последице кризе логистички сектор осећа и данас.

То је речено данас на панелу „Преобликовање логистичких и глобалних ланаца снабдевања у пост пандемијском свету”, а који је одржан у оквиру скупа поводом обележавања годишњице оснивања Покрета несврстаних, преноси Танјуг.

Панелисти су истакли да је осим производње, веома важно како да роба стигне од произвођача до купца у што краћем временском периоду, а криза изазвана пандемијом због честих затварања и немогућности достављања робе много је коштала.

Представник Милшпеда Бранко Тодоровић истакао је да се и његова компанија суочавала са много проблема током пандемије и да су морали да мењају комплетну организаицију посла, додајући да је најтеже било испунити захтеве клијената из аутомобилске индустрије.

Истакао је да када се код такве индустрије касни, то се не рачуна у данима, већ у минутима, а пенали су огромни.

„Најважније питање је било који је најбољи начин да обезбедимо да роба стигне на финалну дестинацију, а друго како да повећамо заштиту запослених како бисмо омогућили да компанија ради и да логистика функционише”, рекао је Тодоровић.

Подсетио је да су неке земље свакодневно мењале начине уласка у своју земљу, и то без најаве, те да због тога некада роба није могла да стигне до крајњег одредишта.

Истакао је да су морали брзо да нуче како да се пребаце на нове услове и пруже најбољу услугу.

„Ако смо ишта науцили током ове пандемије, то је да делујемо брзо на сваку промену која се деси”, рекао је Тодоровић.

Истакао је да је за регион важно заједничко препознавање докумената, разних сертификата, као што сту ветеринарски.

Из ДП Wорлд-а Мајк Баскаран истакао је да логистика утиче на читав процес трговине, зато што свако кашњење и застоји подижу цене робе, а то је, додаје, показала криза изазвана пандемијом, али и застој у Суецком каналу.

Истакао је да је важно идентификовати нове процесе набавке, а да су један од начина паметна решења, као што су блок чејн или друге паметне платформе.

Што се тиче високих цена у логистичком сектору, Баскаран је казао да се примећује да неки ценовни индекси падају и да сматра да ће се то регулисати у неком средњорочном периоду.

Професор Економског факултета у Београду Вељко Мијушковић истакао је да постоје различите области у оквиру логистичког сектора у којима постоје проблеми, а да би требало више говорити о хуманитарној логистици, зеленој логистици, градској логистици…

Говорећи о економским миграцијама, истакао је да оне нису карактеристичне само за Србију, већ и за цео регион, али да постоје све извесније околности како би се млади и образовани менаџери могли вратити у своје земље.

Истакао је да поједини факултети раде на томе и навео пример Техничког факултета из Новог Сада где је у ИТ сектору основано више од 200 старапова бивших студената овог факултета.

Указао је и да осим ИТ сектора велике могућности за повратак и ангажовање младих постоји и у области економије,односно продаје прозивода ИТ сектора.

Представник Института Торлак Софија Белоица истакла је да је та институција доставила више од три милиона вакцина до вакциналних пунктова и да је за то била потребна добра логистика, која поред тога подразумева да мора да буде опрезна, на посебној температури, јер су вакцине осетљиве.

Истакла је да је за производњу и извоз вакцина главни приоритет Торлака инфраструктура и улагање у инфраструктуру, јер те производне фабрике морају да се ускладе са стандарима Светске здравствне организације.

Белоица је нагласила да је посебно важно када држава има произвођача вакцине, јер то даје сигурност у снабдевању овим важним медикаментом, а то се, каже, посебно осетило у ситуацији као што је садашња ситуација са пандемијом коронавируса.