Шаленберг нови аустријски канцелар

Себастијан Курц оставком је предупредио планирано гласање о поверењу влади како би спасао коалицију, а на његово место ће доћи Александер Шаленберг, шеф дипломатије Аустрије. Kурц прелази у парламент као шеф посланичког клуба своје партије, с намером да се, како каже, склони и врати позицију канцелара када се оптужбе тужилаштва против њега покажу као неосноване. Док је он, како верује, под „привременом оставком”, земљу ће водити Шаленберг, који ужива репутацију врхунског дипломате који сада има задатак да „смири страсти” у владајућој коалицији.

Питање је да ли ће Курц успети да спаси свој углед с обзиром на то да је на имиџ несебичног службеника који је годинама гајио пао низ тешких оптужби, учинивши га у јавности огорченим политичарем спремним да учини све што је потребно да освоји власт. Терети се да је са сарадницима још 2017. проневерио новац од пореза за медијске кампање. Против њега се води истрага и због наводног лажног сведочења поводом афере „Ибица” у јеку које је 2019. пала влада.

До тада медији више воле да говоре о Шаленбергу и да истакну да му ни место шефа дипломатије није било у животним плановима, што је и он говорио, а да није ни сањао да би могао бити канцелар. Ипак, остварио је запањујућу каријеру, иако то наводно није желео. Није се много бавио дневном политиком, али је у више наврата показао да припада „тврдолинијашима” када је реч о односу према илегалним мигрантима. Пажњу јавности је пре неколико месеци изазвао подизањем израелске заставе на седишту министарства иностраних послова у време сукоба у Гази. Шаленберг није члан Народне партије Аустрије (ОВП), која га је довела у владу. У неку руку је био предодређен да постане дипломата. Танјуг подсећа да је његов отац био амбасадор Аустрије у више земаља, а потом и генерални секретар министарства спољних послова. Стога је Александар Шаленберг, рођен у Берну, живот провео у Индији, Шпанији, Француској. Студије права завршио је у Бечу и Паризу, а европско право на Европском колеџу у Брижу. Прво дипломатско искуство стекао је службовањем у правном одељењу мисије Аустрије при ЕУ, а по повратку је постао портпарол бивше министарке спољних послова Урсуле Пласник, а потом и Михаела Шпинделегера. Када је Курц постао министар спољних послова, унапредио га је у шефа Одсека за спољнополитичко планирање.

Може се рећи да му је Курц, који га је повукао у свој кабинет на позицију шефа штаба за стратегије и планирање, сада обезбедио канцеларску фотељу. Штавише, афере одлазећег канцелара вукле су га ка самом врху политичке лествице. Тако је лани Шаленберг на место министра доспео падом прве Курцове владе после афере „Ибица”, која је подметнула ногу тадашњем коалиционом партнеру Слободарској партији (ФПО). Шаленберг у експертској влади узима место шефа дипломатије, где успева да остане и након формирања нове владе са Зеленима. Што се питања западног Балкана тиче, Шаленберг се већ дуже јасно залаже за проширење ЕУ. Подсећања ради, недавно је у више наврата истицао да ова година не сме бити изгубљена као што је претходна када је реч о приближавању западног Балкана Европској унији. Пратио је Курца у ставу да ће интеграција балканских земаља у унију донети стабилност и безбедност Европи па је, макар по оцени медија, очекивано да ће наставити да пропагира политику проширења уз инсистирање да задате услове испуњавају обе стране.

Може се очекивати и да његово постављење као и Курцова оставка буду поздрављени, што је међу првима учинио лидер странке Зелених и вицеканцелар Вернер Коглер, који је најавио да ће наставити коалицију с Народном партијом Аустрије. Коглер је рекао да је оставка исправан чин у корист даљег рада владе која има одговорност да гарантује стабилност.

Истина је да им је преко потребан фактор стабилности јер Курц то више није био. Постало је јасно да Зелени не желе да с њим наставе рад у влади. Тужилаштво за привредни криминал и корупцију против њега и неколико чланова владајуће Аустријске народне странке повело је истрагу због проневере и корупције. Извршен је претрес у неколико министарстава и у канцеларији премијера због наведених сумњи против Курца и деветоро политичара, међу којима је неколико његових блиских сарадника. Канцелар у „привременој оставци” негира оптужбе и подсећа да су нетачне и оптужбе на његов рачун и рачун министра финансија Гернота Блумела у истрази око афере „Ибица”.