Да ли је одзвонило пореским рајевима

Скоро 140 земаља договорило је свеобухватну реформу глобалних правила за опорезивање мултинационалних корпорација с циљем да се сузбију порески рајеви и заустави трка у смањивању пореза којом многе државе маме компаније, док друге остају без неопходних прихода, преноси Радио слободна Европа писање светских медија.

Више од 130 земаља потписало је глобални споразум о реформи корпоративног опорезивања с циљем да се елиминишу порески рајеви, уз процену да ће донети више од 150 милијарди долара од мултинационалних компанија, истиче Фајненшл тајмс.

Споразум који, како указује британски лист, представља највећу реформу корпоративног опорезивања за више од једног века, предвиђа 15 одсто глобалне минималне ефективне пореске стопе корпорацијама уз нова правила која би требало да присиле мултинационалне компаније да пријављују профит и плаћају више пореза у земљама у којима послују.

Договор је тријумф за Организацију за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) која је годинама настојала да сузбије избегавање плаћања пореза међу корпорацијама, оцењује Фајненшл тајмс.

У оквиру договора, 136 земаља се такође сагласило са двогодишњом забраном увођења нових пореза технолошким компанијама као што су Гугл и Амазон, што би могло да помогне администрацији Џоа Бајдена у покушају да ратификује споразум у САД.

Улози су велики за САД и земље које су наметнуле порезе на дигиталне услуге технолошким компанијама из Силицијумске долине, пише Фајненшл тајмс, додајући да би у случају да амерички Конгрес не прихвати споразум, те земље могле наставити да примењују дигиталне порезе што би покренуло трговинске спорове с Вашингтоном.

Договор постигнут после деценије разговора под окриљем ОЕЦД-а означава огромну промену у приступу када је у питању опорезивање великих светских компанија, оцењује Би-Би-Си у анализи.

Земље су се раније често међусобно надметале како би понудиле атрактивне аранжмане мултинационалним корпорацијама, с образложењем да ће те компаније отворити фабрике и створити нова радна места, чиме би дале нешто заузврат за ниже порезе.

Међутим, гиганти нове дигиталне ере били су вешти у једноставном премештању профита, од региона у којима послују до оних у којима ће плаћати најниже порезе, што је, указује Би-Би-Си, било добро за пореске рајеве, а лоше за све остале.

Нови систем има за циљ да минимизира могућности пребацивања профита и осигура да највећа предузећа плаћају барем неке порезе тамо где послују, а не тамо где одлуче да имају седиште.

Само по себи је успех што је споразум подржало 136 земаља, али ће, додаје Би-Би-Си, неизбежно бити и губитника и победника.

После година пропуштених рокова и препирки како опорезовати технолошке гиганте, споразум договорен у петак, 8. октобра, приближава се окончању, како је то рекла министарка финансија САД Џенет Јелен, глобалне „трке до дна” међу земљама које маме компаније са све нижим пореским стопама, оцењује Блумберг.

Споразум означава победу у глобалним преговорима који су били скоро заустављени током мандата председника Доналда Трампа и који су прерасли у трговинске тензије увођењем једностраних мера и претњама одмаздом, указује Блумберг, додајући да би договор могао да донесе нове приходе владама које се суочавају с великим дужничким теретом после пандемије ковида-19.

Потписници споразума укључују све чланове Групе 20, Европске уније и ОЕЦД-а, док од земаља укључених у преговоре, само Кенија, Нигерија, Пакистан и Шри Ланка, према саопштењу ОЕЦД-а, нису потписале споразум.

Споразум усмерен на сузбијање пореских рајева представља врхунац година напорних преговора који су оживљени ове године пошто је Бајден преузео дужност председника и обновио преданост САД мултилатерализму, указује Њујорк тајмс, преноси Бета.

Министри финансија земаља укључених у преговоре су журили да финализирају споразум, за који се надају да ће преокренути вишедеценијску трку смањивања корпоративних пореза који су охрабривали компаније да преусмеравају профите у јурисдикције с ниским порезима, чиме су, истиче лист, друге државе лишавале новца који им је потребан за изградњу инфраструктуре и борбе против глобалних здравствених криза.

САД, које су предложиле најнижу стопу за опорезивање корпорација од 15 одсто, дуго су тражиле начине за смањење подстицаја за преусмеравање профита у иностранство како би мање плаћале порезе. Сада, док се Бајденова администрација спрема да покуша да повећа порезе корпорацијама, увођење глобалног минималног пореза је кључно у спречавању компанија да преселе своја седишта у иностранство.

Међутим, републиканци, који се противе Бајденовим плановима за повећање пореза код куће, одмах су се успротивили глобалном споразуму и запретили да ће га блокирати у Конгресу, наговештавајући битку када буде требало да се ратификује споразум.

Европске земље ће, како пише Њујорк тајмс, нервозно пратити да ли ће Бајден успети да осигура да се САД придржавају споразума. Ако се то деси, Француска, Велика Британија и друге земље су рекле да ће укинути порезе које су наметнуле компанијама из Силицијумске долине, што је скоро покренуло трансатлантски трговински рат, преноси РСЕ.