Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li je odzvonilo poreskim rajevima

Sporazum koji je potpisalo 136 zemalja, predviđa 15 odsto globalne minimalne poreske stope korporacijama uz nova pravila koja bi trebalo da prisile kompanije da prijavljuju profit i plaćaju više poreza u zemljama u kojima posluju, a ne tamo gde im je sedište
Перформанс против пореских рајева у Бриселу 2017. (Фото EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ)

Skoro 140 zemalja dogovorilo je sveobuhvatnu reformu globalnih pravila za oporezivanje multinacionalnih korporacija s ciljem da se suzbiju poreski rajevi i zaustavi trka u smanjivanju poreza kojom mnoge države mame kompanije, dok druge ostaju bez neophodnih prihoda, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Više od 130 zemalja potpisalo je globalni sporazum o reformi korporativnog oporezivanja s ciljem da se eliminišu poreski rajevi, uz procenu da će doneti više od 150 milijardi dolara od multinacionalnih kompanija, ističe Fajnenšl tajms.

Sporazum koji, kako ukazuje britanski list, predstavlja najveću reformu korporativnog oporezivanja za više od jednog veka, predviđa 15 odsto globalne minimalne efektivne poreske stope korporacijama uz nova pravila koja bi trebalo da prisile multinacionalne kompanije da prijavljuju profit i plaćaju više poreza u zemljama u kojima posluju.

Dogovor je trijumf za Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koja je godinama nastojala da suzbije izbegavanje plaćanja poreza među korporacijama, ocenjuje Fajnenšl tajms.

U okviru dogovora, 136 zemalja se takođe saglasilo sa dvogodišnjom zabranom uvođenja novih poreza tehnološkim kompanijama kao što su Gugl i Amazon, što bi moglo da pomogne administraciji Džoa Bajdena u pokušaju da ratifikuje sporazum u SAD.

Ulozi su veliki za SAD i zemlje koje su nametnule poreze na digitalne usluge tehnološkim kompanijama iz Silicijumske doline, piše Fajnenšl tajms, dodajući da bi u slučaju da američki Kongres ne prihvati sporazum, te zemlje mogle nastaviti da primenjuju digitalne poreze što bi pokrenulo trgovinske sporove s Vašingtonom.

Dogovor postignut posle decenije razgovora pod okriljem OECD-a označava ogromnu promenu u pristupu kada je u pitanju oporezivanje velikih svetskih kompanija, ocenjuje Bi-Bi-Si u analizi.

Zemlje su se ranije često međusobno nadmetale kako bi ponudile atraktivne aranžmane multinacionalnim korporacijama, s obrazloženjem da će te kompanije otvoriti fabrike i stvoriti nova radna mesta, čime bi dale nešto zauzvrat za niže poreze.

Međutim, giganti nove digitalne ere bili su vešti u jednostavnom premeštanju profita, od regiona u kojima posluju do onih u kojima će plaćati najniže poreze, što je, ukazuje Bi-Bi-Si, bilo dobro za poreske rajeve, a loše za sve ostale.

Novi sistem ima za cilj da minimizira mogućnosti prebacivanja profita i osigura da najveća preduzeća plaćaju barem neke poreze tamo gde posluju, a ne tamo gde odluče da imaju sedište.

Samo po sebi je uspeh što je sporazum podržalo 136 zemalja, ali će, dodaje Bi-Bi-Si, neizbežno biti i gubitnika i pobednika.

Posle godina propuštenih rokova i prepirki kako oporezovati tehnološke gigante, sporazum dogovoren u petak, 8. oktobra, približava se okončanju, kako je to rekla ministarka finansija SAD Dženet Jelen, globalne „trke do dna” među zemljama koje mame kompanije sa sve nižim poreskim stopama, ocenjuje Blumberg.

Sporazum označava pobedu u globalnim pregovorima koji su bili skoro zaustavljeni tokom mandata predsednika Donalda Trampa i koji su prerasli u trgovinske tenzije uvođenjem jednostranih mera i pretnjama odmazdom, ukazuje Blumberg, dodajući da bi dogovor mogao da donese nove prihode vladama koje se suočavaju s velikim dužničkim teretom posle pandemije kovida-19.

Potpisnici sporazuma uključuju sve članove Grupe 20, Evropske unije i OECD-a, dok od zemalja uključenih u pregovore, samo Kenija, Nigerija, Pakistan i Šri Lanka, prema saopštenju OECD-a, nisu potpisale sporazum.

Sporazum usmeren na suzbijanje poreskih rajeva predstavlja vrhunac godina napornih pregovora koji su oživljeni ove godine pošto je Bajden preuzeo dužnost predsednika i obnovio predanost SAD multilateralizmu, ukazuje Njujork tajms, prenosi Beta.

Ministri finansija zemalja uključenih u pregovore su žurili da finaliziraju sporazum, za koji se nadaju da će preokrenuti višedecenijsku trku smanjivanja korporativnih poreza koji su ohrabrivali kompanije da preusmeravaju profite u jurisdikcije s niskim porezima, čime su, ističe list, druge države lišavale novca koji im je potreban za izgradnju infrastrukture i borbe protiv globalnih zdravstvenih kriza.

SAD, koje su predložile najnižu stopu za oporezivanje korporacija od 15 odsto, dugo su tražile načine za smanjenje podsticaja za preusmeravanje profita u inostranstvo kako bi manje plaćale poreze. Sada, dok se Bajdenova administracija sprema da pokuša da poveća poreze korporacijama, uvođenje globalnog minimalnog poreza je ključno u sprečavanju kompanija da presele svoja sedišta u inostranstvo.

Međutim, republikanci, koji se protive Bajdenovim planovima za povećanje poreza kod kuće, odmah su se usprotivili globalnom sporazumu i zapretili da će ga blokirati u Kongresu, nagoveštavajući bitku kada bude trebalo da se ratifikuje sporazum.

Evropske zemlje će, kako piše Njujork tajms, nervozno pratiti da li će Bajden uspeti da osigura da se SAD pridržavaju sporazuma. Ako se to desi, Francuska, Velika Britanija i druge zemlje su rekle da će ukinuti poreze koje su nametnule kompanijama iz Silicijumske doline, što je skoro pokrenulo transatlantski trgovinski rat, prenosi RSE.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milanov
Ako 10% gradjana u Srbiji zna sta je to off-shore firma onda je dobro.
Shomi
Nadamo se da jeste ali da vidimo sta ce Britanci da kazu. Njihova feudalna klasa ih je i izmislila.
Није
Новофеудалци ће увек наћи начин како да порез не плаћју, порези су за грађане. Компаније које су много јаче од већине држава лако ће формирати своју независну терирорију. Васпитање грађана врши се тако да они буду покорни а имовинско стање их тера да немају времена да мисле ни о чему осим о опстанку себе и породице, тако да једино ако се појави неки нови викиликс који ће разоткрити механизме новофеудалаца, стара Атина имала је 10пута више робова од слободних па ништа, васпитање.
Brilo
Vec se cuje od "ugrozenih": razvoj i radna mesta ce biti ugrozena, BDP, borba protiv klimatskih promene, gasa, lekova ... nece biti,
Jovan Aleksic
"Globalni pregovori bili su skoro zaustavljeni tokom mandata predsednika Donalda Trampa". Ništa ja tu više ne bih dodao - jasno je koje je Amerikance on predstavljao.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.