Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Откривени вирус птичјег грипа проблем само птицама

Авијарна инфлуенца, односно птичји грип, има потенцијал да повремено пређе на људе, али не спада у хумане вирусе јер веома тешко прелази са животиње на човека, а још теже са човека на човека
(Фото Удружење „Еко-Панчевачки рит”)

Вирус птичјег грипа H5N8 који је откривен код мртвих лабудова пронађених у Јојкићевом дунавцу, Визељу, Кишвари и Бељарици не може да се пренесе на људе. То је потврђено у истраживањима која су завршена ове године. Овај вирус проблем представља птицама, нарочито дивљим, али и живини.

– Вирус птичјег грипа, односно подтип H5N8, појавио се у многим земљама Западне Европе и земљама окружења још пролетос. Доказано је да је реч о њему после урађеног секвенцирања H и N гена вируса. Ова два протеина – H и N су најодговорнија за инфекцију. Уз помоћ њих може се одредити да ли је реч о високопатогеном или нископатогеном соју. Сој H5N8 је високопатоген, али искључиво за птице. Највише од њега оболевају дивље птице са воде – лабудови, патке, гуске... али вирус може да се пренесе и на живину – објашњава др Љубиша Вељовић, вирусолог са Научног института за ветеринарство Србије.

Он напомиње да за разлику од вакцина против беснила које се преко хране остављају дивљим животињама попут лисица ради спречавања болести, лек против грипа не постоји.

Овај подтип вируса H5N8 потврђен је ове године још само једном и то код Куле.

Да је овај вирус код нас откривен пролетос на Великом бачком каналу код Куле потврдио је и др Миланко Шеклер, вирусолог и микробиолог са Ветеринарског специјалистичког института „Краљево”, институције која је у Србији референтна када је реч о инфлуенци.

– Осим на наведеним локацијама, вирус птичјег грипа није забележен на другим местима. Али, ту локација није важна јер од овог вируса оболевају дивље птице које могу да прелете и по стотинак километара. Битно је да оне не дођу у контакт са живином. У нашој земљи по том питању имамо одличну праксу. Пољопривредни произвођачи имају заштиту од дивљих птица. Објекти у којима се држи живина су затвореног типа, без прозора, заштићени мрежама, са дезобаријерама испред објеката… Све ове мере спречавају и глодаре и дивље птице да уђу на живинарске фарме. Србија спада у малобројне земље код којих није било појаве птичјег грипа код живине. Мађарска је, рецимо, уништила два милиона живине, Бугарска пола милиона, Румунија око милион. Ми у међувремену нисмо ништа убијали јер су мере добре – објашњава Шеклер.

Подтип H5N8 изолован је пре десетак година. Тада се масовније појављује по Европи. Већи број птица и живине од њега оболео је 2005, 2013, 2016. и 2017. године.

Постоји велики број сојева птичјег грипа – само протеин H има 18 подтипова, а N – 11. Могућа теоријска комбинација је 198. Од тог броја десетак сојева може да се пренесе на људе.

– Међу типовима који могу да се пренесу на људе су H5N1, H5N3, H7N9… али то набрајање за општу популацију није важно. Рецимо, прошле године регистрован је један случај да је H5N3 прешао на човека. Последњи случај масовнијег преласка забележен је у Кини. Тада је од типа H7N9 било заражено око 1.500 људи, а умрла је трећина. За један од ових сојева сумњало се да може да изазове пандемију. То је H5N1 јер је он био присутан свуда у свету. За њега се каже да може да изазове пандемију јер повремено прелази на људе и фали му мало да измутира и на тај начин олакша преносивост као корона. Остали сојеви су углавном забележени само у Азији – каже Шеклер.

Праћење, надгледање, односно мониторинг вируса ради се стално, посебно у јесен и у пролеће, али и у оним месецима када се појаве мртве птице.

– Авијарна инфлуенца, односно птичји грип, има потенцијал да повремено пређе на људе, али не спада у хумане вирусе јер веома тешко прелази са животиње на човека, а још теже са човека на човека. То иначе нема везе са обичним, хуманим грипом о коме се сада, осим короне, највише говори – истиче Шеклер.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.