Одбрана части отмене српске провинције

Чачак – За прву националну престоницу културе у Србији изабран је град Чачак и то је овде дочекано као вест прве врсте. По одлуци радне групе Министарства културе и информисања, за спровођење тек установљеног програма „Престоница културе Србије”, међу 18 наших средина које су конкурисале, Чачани су победили и с првим даном 2023. имају прилику да представе и одбране част отмене српске провинције.

– Све што ћемо учинити до тог дана водиће ка успостављању старог градског језгра око Цркве Вазнесења Господњег у средишту нашег места, чији су темељи претече закопани још пре 830 година. Тај простор биће осмишљен као велики музејски збир грађевина и догађаја који би постао незаобилазна тачка приликом посете граду – каже за „Политику” Милун Тодоровић, градоначелник Чачка.

Радни мото у пријави Чачка за главни град српске културе јесте „Чачанска родна” и надахнут је називом истоимене и чувене врсте шљиве, створене у овдашњем Институту за воћарство, основаном 1946. Кроз те две речи предочена је замисао читавог представљања, визија Чачка као вековног плодног и родног тла за развој свих области друштвеног живота. Програм за 2023. планиран је у четири подтеме у виду годишњих доба.

„На слободи” је први, зимски део који сажима слободарски дух Чачана као и начине исказивања мотива слободе у уметничком изразу свих овдашњих поколења. Подтема је везана и за компанију „Слобода”, финансијску жилу куцавицу у развоју града.

Пролећни део, „На раскршћу”, бави се стратешким положајем Чачка као важног саобраћајног размеђа некад и данас, тачке сусрета појединаца, група, утицаја стилова и културних образаца. Јесења подцелина „На калдрми” обједињује многе чиниоце урбане културе и баштине, од времена кад је Чачак изашао на пут савременог насеља до нових културних збивања и интересовања младих.

‒ Влада Републике Србије у буџетској 2022. одредила је за наш програм 300 милиона динара док ће град уложити стотину милиона, али и више од тога за све што буде потребно – истиче Тодоровић.

Ево како ће се, по овој замисли, простор града око древног храма приновити до почетка 2023...

Требало би да буду завршени радови на обнови зграде Окружног начелства из осме деценије 19. века, где су данас смештени Народни музеј и Архив, а да се Конак господара Јована Обреновића из 1835, најстарија грађевина у Чачку, ојача и опреми новом поставком. Биће основан Музеј кошарке Чачка, највероватније у простору Соколског дома, зиданог на почетку прошлог столећа, док ће стара „Вирерова кућа” постати музеј посвећен Великом рату.

Једна зграда полицијске управе у близини цркве и УГ „Надежда Петровић” биће преуређена за потребе галерије, а полиција добити други простор, у војном одсеку. Амфитеатар на отвореном биће постављен између парохијског дома, Основног суда и галерије, а скулптура Олге Јеврић на шеталишту поред Западне Мораве. Планирано је и измештање споменика Танаску Рајићу на брдо Љубић, као и осликавање највише зграде у Чачку. То је силос некадашњег „Житопромета”, а задатак ће да буде поверен стрит-арт уметницима, од којих један мора имати светско име.

Ово моравско човечанство, разуме се, никад није оскудевало у умним и ученим људима нити догађајима који су обележили трајање наших предака све до ових дана. У новије доба, пред долазак Турака и пре него што је измишљена штампарија монаси су, у манастирима и скитовима између Овчара и Каблара, још у 14. веку преписивали црквене књиге па је тако, највероватније ту, 1372. настало и Благовештењско јеванђеље које се данас чува у Бечкој библиотеци.

Прво културно друштво после одласка Турака, у осталој касаби са 1.000 душа, било је „Друштво Читања Српско-Славенскиј Новина у Чачку” основано 12/24. јануара 1848. Чланови друштва потицали су углавном из редова чиновника претплаћених на десетак листова, који су се тада могли набавити искључиво у Београду.