Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Odbrana časti otmene srpske provincije

Čačani pobedili na tek utemeljenom konkursu za srpsku prestonicu kultur, a moto prijave je „Čačanska rodna”, nadahnut imenom čuvene sorte šljive
​Конак господара Јована Обреновића из 1835, недалеко од цркве, данас чува поставку Народног музеја (Фото: Г. Оташевић)

Čačak – Za prvu nacionalnu prestonicu kulture u Srbiji izabran je grad Čačak i to je ovde dočekano kao vest prve vrste. Po odluci radne grupe Ministarstva kulture i informisanja, za sprovođenje tek ustanovljenog programa „Prestonica kulture Srbije”, među 18 naših sredina koje su konkurisale, Čačani su pobedili i s prvim danom 2023. imaju priliku da predstave i odbrane čast otmene srpske provincije.

– Sve što ćemo učiniti do tog dana vodiće ka uspostavljanju starog gradskog jezgra oko Crkve Vaznesenja Gospodnjeg u središtu našeg mesta, čiji su temelji preteče zakopani još pre 830 godina. Taj prostor biće osmišljen kao veliki muzejski zbir građevina i događaja koji bi postao nezaobilazna tačka prilikom posete gradu – kaže za „Politiku” Milun Todorović, gradonačelnik Čačka.

Radni moto u prijavi Čačka za glavni grad srpske kulture jeste „Čačanska rodna” i nadahnut je nazivom istoimene i čuvene vrste šljive, stvorene u ovdašnjem Institutu za voćarstvo, osnovanom 1946. Kroz te dve reči predočena je zamisao čitavog predstavljanja, vizija Čačka kao vekovnog plodnog i rodnog tla za razvoj svih oblasti društvenog života. Program za 2023. planiran je u četiri podteme u vidu godišnjih doba.

„Na slobodi” je prvi, zimski deo koji sažima slobodarski duh Čačana kao i načine iskazivanja motiva slobode u umetničkom izrazu svih ovdašnjih pokolenja. Podtema je vezana i za kompaniju „Sloboda”, finansijsku žilu kucavicu u razvoju grada.

Prolećni deo, „Na raskršću”, bavi se strateškim položajem Čačka kao važnog saobraćajnog razmeđa nekad i danas, tačke susreta pojedinaca, grupa, uticaja stilova i kulturnih obrazaca. Jesenja podcelina „Na kaldrmi” objedinjuje mnoge činioce urbane kulture i baštine, od vremena kad je Čačak izašao na put savremenog naselja do novih kulturnih zbivanja i interesovanja mladih.

‒ Vlada Republike Srbije u budžetskoj 2022. odredila je za naš program 300 miliona dinara dok će grad uložiti stotinu miliona, ali i više od toga za sve što bude potrebno – ističe Todorović.

Evo kako će se, po ovoj zamisli, prostor grada oko drevnog hrama prinoviti do početka 2023...

Trebalo bi da budu završeni radovi na obnovi zgrade Okružnog načelstva iz osme decenije 19. veka, gde su danas smešteni Narodni muzej i Arhiv, a da se Konak gospodara Jovana Obrenovića iz 1835, najstarija građevina u Čačku, ojača i opremi novom postavkom. Biće osnovan Muzej košarke Čačka, najverovatnije u prostoru Sokolskog doma, zidanog na početku prošlog stoleća, dok će stara „Virerova kuća” postati muzej posvećen Velikom ratu.

Jedna zgrada policijske uprave u blizini crkve i UG „Nadežda Petrović” biće preuređena za potrebe galerije, a policija dobiti drugi prostor, u vojnom odseku. Amfiteatar na otvorenom biće postavljen između parohijskog doma, Osnovnog suda i galerije, a skulptura Olge Jevrić na šetalištu pored Zapadne Morave. Planirano je i izmeštanje spomenika Tanasku Rajiću na brdo Ljubić, kao i oslikavanje najviše zgrade u Čačku. To je silos nekadašnjeg „Žitoprometa”, a zadatak će da bude poveren strit-art umetnicima, od kojih jedan mora imati svetsko ime.

Ovo moravsko čovečanstvo, razume se, nikad nije oskudevalo u umnim i učenim ljudima niti događajima koji su obeležili trajanje naših predaka sve do ovih dana. U novije doba, pred dolazak Turaka i pre nego što je izmišljena štamparija monasi su, u manastirima i skitovima između Ovčara i Kablara, još u 14. veku prepisivali crkvene knjige pa je tako, najverovatnije tu, 1372. nastalo i Blagoveštenjsko jevanđelje koje se danas čuva u Bečkoj biblioteci.

Prvo kulturno društvo posle odlaska Turaka, u ostaloj kasabi sa 1.000 duša, bilo je „Društvo Čitanja Srpsko-Slavenskij Novina u Čačku” osnovano 12/24. januara 1848. Članovi društva poticali su uglavnom iz redova činovnika pretplaćenih na desetak listova, koji su se tada mogli nabaviti isključivo u Beogradu.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Михаило Јовановић
Град културе без биоскопа?! Чачак нема биоскоп!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.