Када је тешко, ту је угаљ

Да је Србија кренула у гашење појединих термоблокова који производе електричну енергију из лигнита, како је то неко покушавао да учини, привреда наше земље би у овој енергетској кризи била угрожена. Постала би зависна од страног произвођача струје. Дошло би до затварање појединих фабрика, док би се друге дислоцирале. Стабилност и сигурност производње ЕПС-а потичу из термоелектрана односно из производње угља. Александар Вучић, председник Србије, међутим, није дозволио да било шта од тих капацитета буде угашено, те данас имамо довољне струје, нагласио је јуче Милорад Грчић, вршилац дужности директора ЕПС-а, приликом обраћања члановима Надзорног одбора тог јавног предузећа на тему реализованих инвестиција у последњих пет година.

ЕПС је продао око четири терават-часова електричне енергије више него што је купио на слободном тржишту уз око 110 милиона евра више на страни прихода од продаје у односу на трошкове куповине струје. Да су се угасили блокови ТЕНТ А-1 и А-2 и „Костолац” А-1 и А-2 који производе просечно годишње око четири теравата, за 2024. годину би то био мањи приход од продаје на слободном тржишту од око 290 милиона евра.

Из ова четири блока дневно може да се произведе око 15 гигават-часова електричне енергије, односно оствари око 2,2 милиона евра прихода уважавајући тренутну просечну цену на берзи од око 150 евра по мегават-сату, односно око 1,5 милиона евра профита дневно.

Будући да ће енергетска криза потрајати одлука да се сви блокови ревитализују, а не да се гасе, још више добија на снази, нагласио је јуче Грчић.

Објаснио је да је дошло до скока потрошње струје за 13 одсто, али не због тога што сви укључујемо клима-уређаје, већ као резултат наставка раста привреде и изградње нових фабрика. Иако им то поједини спочитавају, Грчић је јуче напоменуо да је за пет и по година у ЕПС-у инвестирано 2,36 милијарди евра, од чега је знатан део средства из самог јавног предузећа. Он је најавио даљи наставак инвестиција. Кроз ревитализацију термокапацитета до сада је подигнута инсталисана снага за 180 мегавата, а на крају процеса ревитализације то ће бити 225 мегавата.

Навео је да ће када је реч о заштити животне средине ЕПС у потпуности бити усаглашен са нормама ЕУ до 2027. године. Подсетио је да се у три пројекта одсумпоравања за термоелектране улаже 600 милиона евра.

Циљ овог јавног предузећа је да за пет година има више инсталисаних и термо и хидро потенцијала, али да се однос од садашњих 70 према 30 одсто за термоелектране у односу на хидроелектране помери на 60 према 40 процената. Он је казао да је за пола године ЕПС остварио добит од 11,5 милијарди динара, и додао да је у периоду од 2016. до 2020. остварио извоз од четири теравата електричне енергије.

ЕПС наставља с улагањима у хидропотенцијал и ушао је у папире за пројекат изградње реверзибилне хидроелектране „Бистрица два” што ће поред 0,7 терават-сати омогућити и лакше балансирање производње. Планови ЕПС-а су да 2030. године има 240 мегавата инсталисаних соларних, и 100 мегавата из ветропаркова, рекао је он и оценио да та компанија није против зелене енергије, него напротив.

Он је најавио да ће блок три термоелектране „Костолац” од 350 мегавата у чију изградњу се улаже 542 милиона евра бити на мрежи 2023. године. Нагласио је да ће ЕПС наставити да се бори за наставак изградње термоелектране „Колубара Б – Каленић” за чијих 350 мегавата је најавио инвестирање до 400 милиона евра.

Грчић је рекао и да се у ЕПС-у баве анализом могуће гасификације најстаријих блокова термоелектрана као што су „Колубара А” и „Морава” у Свилајнцу. За резултате и развој ЕПС-а у последњих пет година Грчић је посебно захвалио председнику Александру Вучићу који је имао стратегију и визију, и дао подршку очувању ЕПС-а. „Ова компанија је данас у потпуности сачуван, чак смо сачували и сва издвојена предузећа”, казао је он.