Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Европа се враћа себи

Популистички круг се сужава, а не шири се, како су говорила мрачна предвиђања. Демократија узвраћа ударац. На радост многих бирача у Мађарској и Пољској који желе да остану у ЕУ

Није грешка у томе што су се догађаји по Европи 1989. славили као тријумф слободе и демократије. Грешка је што се сматрало да је то „крај историје” и да нови поредак више ничим не може да буде угрожен.

Три деценије од пада Берлинског зида демократија заснована на традицији либералних вредности нашла се у опасности. Младићи централне Европе који су некад били лучоноше слобода претворили су се у средовечне аутократе, националисте и агресивне популисте којима су мигрантска криза 2015. и економске недаће дале крила и увериле их да треба бринути само о сопственом суверенитету.

Да би се спасли од „бриселских деспота” и „елитистичког естаблишмента”, у земљама у којима су освојили власт почели су да руше институције, независно судство и слободне медије поткопавајући либералне традиције грађене кроз историју.

Од Мађарске, Пољске, Републике Чешке до Словачке појавили су се лидери који су некада били свашта: социјалисти, либерални реформисти, доушници тајних служби, радикалски ултранационалисти.

Мађарски премијер Виктор Орбан веома је поносан што је креатор идеје „нелибералне Европе” као антипода либералној демократији. У Пољској Партија закона и правде Јарослава Качинског с много ентузијазма спроводи десничарску, клеронационалистичку и ауторитарну политику.

У Словачкој је премијер Роберт Фицо екстремно антиимиграционом и социјално-конзервативном агендом следио примере из суседства све до повлачења 2018. У Републици Чешкој је дует председника Милоша Земана, који новинаре назива „идиотима”, и милијардера премијера Андреја Бабиша, „чешког Трампа”, лансирао каустичну мешавину популизма, отпора према имиграцији и „проевропског евроскептицизма”.

Појавила су се апокалиптична предвиђања о демократији на самрти и наступању доба диктатора. Али, показује се да је закључак о путу од светлости до таме за само три деценије прилично упрошћен па и кратковид. Претило је да се понови грешка од пре 30 година: да се налет антилибералне ауторитарности прогласи за константу долазеће будућности.

Неће бити. Отпор се увећава. Демократија је често хаотична, непредвидљива, ломљива и свакако несавршена. Људи су по правилу критични према верзији демократије коју имају, али највише је цене они који су је имали па изгубили, они који су суочени с опасношћу да је изгубе или они који је никада и нису имали.

Властодршци се суочавају с бирачима који им путем избора или уличних протеста поручују да постоје границе и да нису већи од државе. Акција изазива реакцију, правило је физике које важи и у свету политике.

У Мађарској, јединој чланици ЕУ којој је „Фридом хаус” 2018. статус снизио на „делимично слободан”, власт је на локалним изборима пре две године изгубила Будимпешту и десет других градова.

У Пољској је владајућа странка одолела на последњим изборима – чак и ојачала своју позицију – али је суочена с губитком већине у Сенату док је на локалним изборима изгубила Варшаву и више великих градова.

У Словачкој су масовни протести због убиства новинара који је истраживао корупцију 2018. оборили популисту Фица. У Прагу је пре две године 250.000 људи демонстрирало против председника Земана и премијера Бабиша, који је предлагао укидање Европског парламента као „потпуно бескорисне институције”.

Градоначелници ретко стварају међународна политичка савезништва, али први грађани Братиславе, Будимпеште, Прага и Варшаве исте те 2019. формирали су Савез слободних градова с циљем промовисања „наших заједничких вредности слободе, људског достојанства, једнакости, владавине права, социјалне правде, толеранције и културолошке различитости”.

Расположење бирача почело је да се окреће од конзервативаца, показали су недавни избори у Немачкој. Словеначки премијер Јанез Јанша, придружени члан осовине Орбан–Качински, у проблему је пошто рејтинг његове странке пада. Мађарски владајући Фидес лако би на изборима следеће године могао да оде у опозицију после 11 година.

Управо то се прошле недеље догодило премијеру Бабишу, једном од оних који су се нашли у „Пандориним папирима”. Пошто су га дуго оптуживали да им краде демократију, казнили су га на изборима. Председник Земан је од шока завршио у болници.

Популисти губе подршку, негде су још на власти, али уздрмани, негде су је, као у Чешкој, изгубили шаљући сигнале упозорења десничарским националистима по околини да би брзо могли да поделе њихову судбину.

Популистички круг се сужава, а не шири се, како су говорила мрачна предвиђања. Демократија узвраћа ударац. На радост многих бирача у Мађарској и Пољској који желе да остану у ЕУ.

Брисел наговештава да се неће понашати болећиво према властима у Будимпешти и Вашрави које прете основним вредностима на којима се Европа окупља. Последњу прилику за клинч дала је Пољска, где је суд оценио да неки закони Европске уније нису у сагласности с Уставом земље. Орбан је одмах подржао одлуку и позвао ЕУ да „поштује суверенитет својих чланица”.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је „дубоко забринута”, али је шеф дипломатије Луксембурга Жан Аселборн конкретнији: „Морамо јасно да саопштимо да се ова влада у Пољској игра ватром. Примат европског закона је нужан за европску интеграцију и заједнички живот у Европи. Уколико се тај принцип поруши, Европа какву познајемо, каква је изграђена Римским споразумом, престаће да постоји.”

Извесно је да у Бриселу планирају конкретније одговоре против централноевропског тандема с којим се споре око низа кључних питања: независности судства, миграције, медијских слобода, права ЛГБТ заједница...

Потврђује се и да бирачи у централној Европи, који су здушно изгласавали националисте док су уживали у бриселском новцу, почињу да мењају мишљење суочени с могућношћу да европски фондови пресуше – као казна аутократама. Популистички талас прошао је свој зенит. Европа се враћа себи.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kad neko ima samo čekić...
Kad neko zna samo za "liberalno", sve mu zvuči "populistički".
Васа
Чини ми се да већина коментатора не зна да је Србија један од највећих прималаца средстава ЕУ у свету. Тренутно се спроводи преко 600 пројеката у разним областима (владавина права, реформа јавне управе, друштвени развој до животне средине и пољопривреде) за општу добробит грађана Србије. У протеклих 18 година, ЕУ је поклонила (донирала) Србији 3.7 милијарде евра.
Njegoš
poklonili 4 milijarde..a 99 nam napravili desetostruko veću štetu...da ne pominjemo ljudcke žrtve....što dalje od njih...sunce izlazi na istoku
botina a ne kolumnista
Za Boskica je "vracanje Evrope sebi" vracanje Evrope pod kontrolu interesne grupe iz Amerike kod nas poznate po Klintonu, Olbrajtovoj, Klarku i slicnima
Русофил©
"Што је баби мило то јој се и снило". Читајући горњи текст закључујем да БЈ боље зна како ми је у ЕУ него што то ја сам знам. А није да не пратим збивања. Почев од аутрорског прилога једног проф. економије са бечког универ. који је поводом уласка Аустрије у ЕУ рекао да (ова, оваква) ЕУ није по жељи становника него по потреби најкрупнијег капитала. Што се и данас види. Како иначе разумети да су све земље бившег Варшав. пакта примљене у ЕУ? Толико су напредне биле? У 500 речи се не да објаснити.
Hajduk Veljko
Na zalost, posle demokratije dolazi anarhija. Davno zapisano.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.