Високи професионализам листа „Политика”

У Културном додатку листа „Политика” од 25. септембра објављен је текст посвећен диригенту Ловру Матачићу, поводом монографије о овом уметнику, која је управо објављена у Загребу. Као велико диригентско име, Матачић сигурно заслужује монографију, а добро је што је „Политика” том догађају посветила простор у свом Културном додатку. Али многима је „запало за око” да је тај текст прилично неуједначен, јер не спомиње период живота диригента за време Другог светског рата, период који спада у „сиву зону” уметниковог деловања.

Један од ваших читалаца огласио се у рубрици Међу нама и веома детаљно образложио недостатке претходно објављеног текста позивајући се на ауторитет наших најкомплетнијих лексикона и енциклопедија. То реаговање задовољило је и нас, професионалне музичаре, и сви смо мислили да, с обзиром на свет у којем живимо, даљег реаговања неће бити. Али није тако било.

„Политика”, најстарији лист на Балкану, са 117 година традиције, којег ја, одмилоште зовем српским „Њујорк тајмсом”, приметила је свој пропуст и одмах решила да реагује. Већ у Културном додатку од 9. октобра Марија Ђорђевић је написала текст под насловом „Спорна биографија Ловра Матачића”, признала пропусте у претходно објављеном тексту и извинила се читаоцима „Политике”. У импресуму Културног додатка проверио сам ко је потписник овог цивилизованог текста – то је Марија Ђорђевић, уредник Културног додатка „Политике”. Е, то је професионализам, то је поштовање чињеница и факата, то је поштовање читалаца листа, то је уважавање истине.

Скидам капу пред овим чином „Политике” и молим омиљене новине да задрже овај, у читавом свету признати стандард цивилизованог комуницирања, провере чињеница, изношења правих факата и спремности на дијалог.

Професор Никола Рацков