Од Трговинског до Вашингтонског споразума

Симболичним поклоном сувих шљива присутнима на Правном факултету јуче је отворена трибина „140 година дипломатских и трговинских односа Србије и САД”. Шљива је била први производ који је Србија извезла у Сједињене Америчке Државе након потписивања Трговинског споразума 14. октобра 1881. године, првог трговинског споразума на Балкану. Дипломатски односи успостављени су 1. фебруара 1881. године.

Професор Зоран Мирковић, декан Правног факултета у Београду, нагласио је да је споразум означио излазак Србије на велику сцену и њену припадност једном цивилизацијском кругу и вредностима које и ми делимо.

Министар просвете Бранко Ружић истакао је да се данас сећамо уговора који смо потписали с великом надирућом силом, који је утицао на развој односа са САД. Он је подсетио да су ове две земље у светским ратовима биле савезници, али и истакао да је крајем 20. века дошло до успоравања развоја тих односа.

– Србија има све више пријатеља у америчком Сенату, Конгресу и администрацији. Стекли су се услови да разговарамо о стратешким партнерствима. Уверен сам да ће ДФЦ радити у пуном капацитету, а захваљујући отварању америчког НЦР кампуса, 5.000 наших образованих људи има прилику да бизнисом управља из Србије, а да он буде планетарно признат – рекао је Ружић.

Амерички амбасадор Ентони Годфри казао је да је недавно посетио кућу Михајла Пупина, који је допринео развоју односа Америке и Србије.

– Ипак, док размишљамо о трајању наших односа, не смемо да заборавимо деведесете године 20. века – сигурно најмрачнији период у овом региону и у нашим односима – истакао је Годфри.

Навео је да амбасада доста ради на пољу реформе права заједно с нашим правницима. Последњих година, додао је, виде интерес у јачању партнерства на академском нивоу и повезује наше факултете с универзитетима у Америци. Амбасадор је рекао и да је 2020. помоћ САД Србији износила преко 40 милиона долара.

Студент Лука Милошевић подсетио је да су он и студенти рођени 1999. имали прилику да се обрате у Народној скупштини на обележавању српско-америчких дипломатских односа, као и јуче на Правном, и да буду у уређивачком одбору двојезичног „Добровољачког гласника: Срби и Американци 140 година касније”, захваљујући амбасадору др Љиљани Никшић, која је организовала тај догађај с Групом пријатељства са САД.

Дипломатски односи Америке и Србије успостављени су првог фебруара 1881. године разменом дипломатских нота између Џона Касона и Филипа Христића, дипломатских посланика САД и Србије у Бечу. Честер Артур, 21. председник САД, обавестио је краља Милана Обреновића, ословљавајући га с „добри и драги пријатељу”, да је одредио Јуџина Скајлера да буде први амерички дипломатски представник у Србији. Скајлер с министром иностраних послова Чедомиљем Мијатовићем потписује трговински уговор и конзуларну конвенцију 14. октобра 1881.

У Народној скупштини Србије следеће године вођена је дебата о споразумима са САД у циљу њихове ратификације. У дебати је било и посланика који су изразили бојазан да уговор не буде штетан за Србију. Посланик Аврам Озеровић навео је да Србија сада извози шљиве и сирову кожу у САД, а када добије излаз у Солун, извозиће и вино. Истакао је да ће „Србија имати велике користи од положаја најповлашћеније нације у САД”.

Амбасадор др Љиљана Никшић навелa је у уводнику књиге „Срби и Американци” да је Трговински споразум из 1881. историјска тековина јер је први на Балкану који су потписале САД. Навела је да је упркос променама које су се дешавале од Краљевине Србије, Краљевине СХС, Краљевине Југославије, ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ, све до СР Југославије, тај споразум све време био на снази до данашњих дана. Једини дисконтинуитет у билатералним односима био је деведесетих година, с трагичним исходом 1999. године.

На трибини су говорили и професори Бојан Милисављевић и Марко Јовановић и доцент Душан Ракитић, организатор дебате је проф. Нина Кршљанин.

Земан листа књигу „Срби и Американци”

(Фото Кабинет председника Земана)

У години обележавања 140 српско-америчких дипломатских односа 18. маја 2021. председник Чешке Милош Земан се, током посете председника Вучића, у јавности извинио за бомбардовање Србије, чиме је учинио прво државничко извињење. Лазар Косановић, потомак Николе Тесле и председник Удружења добровољаца 1912–1918. упутио је Земану, преко Милутина Илића, саветника у парламенту Чешке, јубиларну двојезичну књигу „140 година Срба и Американаца”, у којој је Земаново извињење нашло место у одељку о бомбардовању. Посвета гласи: „Великом пријатељу Србије, захвалан српски народ.” Књига је стигла код Земана пре две недеље, а уручио му је посланик Јарослав Фолдина. Књигу је добио Илић на промоцији 28. јула 2021. у Народној скупштини, на дан кад се вијорила српска застава на Белој кући. Књига је уручена и Годфрију за библиотеку Стејт департмента и декану Правног факултет за њихову библиотеку. 

Блинкен: Две нације делиле заједничку историју

Амерички државни секретар Ентони Блинкен објавио је на „Твитеру” да га радује што се обележава 140 година дипломатских односа између Сједињених Америчких Држава и Србије. „Срећни смо због обележавања 140 година дипломатије између САД и Србије. Наше две нације су делиле заједничку историју прожету пријатељством и дубоким културним везама. Једва чекамо да изградимо још јаче партнерство, што ће бити наставак наше сточетрдесетогодишње сарадње”, истакао је Блинкен на „Твитеру”, пренео је Танјуг.