Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прва ретроспектива Иље Рјепина у Француској

Богат опус „сликара руске душе” представља стотинак радова: портрети, жанр сцене, историјске и религиозне композиције
Детаљ за изложбе (Фотографије: Г. Крстић Фај)

Специјално за „Политику”
Гордана Крстић Фај

Париз - Упркос томе што Иља Јефимовић Рјепин у Русији ужива велику славу, његово сликарство је у Француској до сада било веома мало познато. Прва ретроспективна изложба посвећена славном ,,сликару руске душе” отворена је у овој земљи 5. октобра у париском Пети палеу и трајаће до 23. јануара идуће године. Богат Рјепинов опус представља стотинак радова: портрети, жанр сцене, историјске и религиозне композиције. Рјепиново стваралаштво се првенствено везује за реализам и покрет передвижњика, чије присталице су се успротивиле академизму.

Велика ретроспектива „Иља Рјепин (1844‒1930) Сликање руске душе” постављена је у 14 тематских сала и прати уметников стваралачки пут од његове ране санктпетербуршке фазе па до самог краја. Рјепин је првобитну славу стекао 1873. године сликом „Бурлаци са Волге”. Монументална композиција „Садко”, настала током уметникове трогодишње париске фазе (1873‒1876), у домовини му је обезбедила статус академика. Рјепинове ближње на изложби представљају њихови портрети, ту су и уметникови аутопортрети. Чувени „Портрет Модеста Мусорпског” насликан је у болници, непосредно пред композиторову смрт. Композиција „Нису га очекивали” приказује драматичан, ненадани сусрет породице и дугогодишњег политичког заточеника. Многољудна „Литија у Курској губернији” дочарава сцену из народног живота. Међу историјским композицијама изложена је и слика „Козаци запорошци пишу писмо турском султану”. У једној од сала евоцира се пријатељство Лава Толстоја и Рјепина, кога је он портретисао више од 70 пута. Изложен је и „Портрет Николе Другог”, али и слике инспирисане револуцијама из 1905. и 1917. године, и многа друга дела. Поједина од приказаних капиталних дела имају импозантне димензије.

Аутори прве Рјепинове ретроспективне изложбе у Француској су Кристоф Лерибо, који је од 2012. године био директор Пети палеа, а управо је постављен на чело париског Музеја „Орсеј”, потом Стефани Кантарути, главна кустоскиња збирке 19. века Пети палеа, и Татјана Јуденкова, шеф Одсека сликарства друге половине 19. и 20. века московске Галерије „Третјаков”. Пети пале је прву Рјепинову ретроспективу у Француској реализовао у сарадњи са Националном галеријом „Третјаков” из Москве, Државним руским музејом из Сан Петербурга и финским Музејом уметности „Атенеум” из Хелсинкија, уз значајну подршку Наталије Логвинове Змалто и њене Фондације „Сигнатура”. Богат пратећи програм током трајања изложбе обухватиће стручна вођења, предавања, концерте... Каталог на 260 страна и са 180 репродукција у боји објављен је у издању „Париских музеја” и уједно представља прву Рјепинову монографију на француском језику.

Иља Рјепин је студирао сликарство на царској академији у Санкт Петербургу и као њен стипендиста боравио је у Паризу од 1873. до 1876. године. Снажан утисак на њега оставили су савремено француско сликарство и покрет импресиониста. Рјепин се у Паризу кретао у кругу руских уметника и политичких дисидената, окупљених око Ивана Тургењева. Посетио је Нормандију где је истраживао сликање у пленеру, излагао је на салонима. Рјепин је потом Париз посећивао у више наврата. На Светској изложби 1900. године био је излагач и члан жирија, за шта је 1901. године одликован француским одреном Легије части.

Сведок бурних друштвених превирања у Русији и близак покрету передвижњика, Иља Рјепин се снажно инспирисао животом руског народа и проникао је у његову душу. Приказујући тежак положај сународника, изрицао је критике друштва, али је ипак сликао и по поруџбинама руских царева, портретисао је уметнике и интелектуалце свог времена, сликао историјске композиције. Бавио се педагошким радом на уметничкој академији у Санкт Петербургу, а поред тога и теоријом уметности и писањем. За живота се представљао на бројним изложбама широм Европе и у Америци. Од 1907. године био је дописни члан Српске краљевске академије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.