Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prva retrospektiva Ilje Rjepina u Francuskoj

Bogat opus „slikara ruske duše” predstavlja stotinak radova: portreti, žanr scene, istorijske i religiozne kompozicije
Детаљ за изложбе (Фотографије: Г. Крстић Фај)

Specijalno za „Politiku”
Gordana Krstić Faj

Pariz - Uprkos tome što Ilja Jefimović Rjepin u Rusiji uživa veliku slavu, njegovo slikarstvo je u Francuskoj do sada bilo veoma malo poznato. Prva retrospektivna izložba posvećena slavnom ,,slikaru ruske duše” otvorena je u ovoj zemlji 5. oktobra u pariskom Peti paleu i trajaće do 23. januara iduće godine. Bogat Rjepinov opus predstavlja stotinak radova: portreti, žanr scene, istorijske i religiozne kompozicije. Rjepinovo stvaralaštvo se prvenstveno vezuje za realizam i pokret peredvižnjika, čije pristalice su se usprotivile akademizmu.

Velika retrospektiva „Ilja Rjepin (1844‒1930) Slikanje ruske duše” postavljena je u 14 tematskih sala i prati umetnikov stvaralački put od njegove rane sanktpeterburške faze pa do samog kraja. Rjepin je prvobitnu slavu stekao 1873. godine slikom „Burlaci sa Volge”. Monumentalna kompozicija „Sadko”, nastala tokom umetnikove trogodišnje pariske faze (1873‒1876), u domovini mu je obezbedila status akademika. Rjepinove bližnje na izložbi predstavljaju njihovi portreti, tu su i umetnikovi autoportreti. Čuveni „Portret Modesta Musorpskog” naslikan je u bolnici, neposredno pred kompozitorovu smrt. Kompozicija „Nisu ga očekivali” prikazuje dramatičan, nenadani susret porodice i dugogodišnjeg političkog zatočenika. Mnogoljudna „Litija u Kurskoj guberniji” dočarava scenu iz narodnog života. Među istorijskim kompozicijama izložena je i slika „Kozaci zaporošci pišu pismo turskom sultanu”. U jednoj od sala evocira se prijateljstvo Lava Tolstoja i Rjepina, koga je on portretisao više od 70 puta. Izložen je i „Portret Nikole Drugog”, ali i slike inspirisane revolucijama iz 1905. i 1917. godine, i mnoga druga dela. Pojedina od prikazanih kapitalnih dela imaju impozantne dimenzije.

Autori prve Rjepinove retrospektivne izložbe u Francuskoj su Kristof Leribo, koji je od 2012. godine bio direktor Peti palea, a upravo je postavljen na čelo pariskog Muzeja „Orsej”, potom Stefani Kantaruti, glavna kustoskinja zbirke 19. veka Peti palea, i Tatjana Judenkova, šef Odseka slikarstva druge polovine 19. i 20. veka moskovske Galerije „Tretjakov”. Peti pale je prvu Rjepinovu retrospektivu u Francuskoj realizovao u saradnji sa Nacionalnom galerijom „Tretjakov” iz Moskve, Državnim ruskim muzejom iz San Peterburga i finskim Muzejom umetnosti „Ateneum” iz Helsinkija, uz značajnu podršku Natalije Logvinove Zmalto i njene Fondacije „Signatura”. Bogat prateći program tokom trajanja izložbe obuhvatiće stručna vođenja, predavanja, koncerte... Katalog na 260 strana i sa 180 reprodukcija u boji objavljen je u izdanju „Pariskih muzeja” i ujedno predstavlja prvu Rjepinovu monografiju na francuskom jeziku.

Ilja Rjepin je studirao slikarstvo na carskoj akademiji u Sankt Peterburgu i kao njen stipendista boravio je u Parizu od 1873. do 1876. godine. Snažan utisak na njega ostavili su savremeno francusko slikarstvo i pokret impresionista. Rjepin se u Parizu kretao u krugu ruskih umetnika i političkih disidenata, okupljenih oko Ivana Turgenjeva. Posetio je Normandiju gde je istraživao slikanje u pleneru, izlagao je na salonima. Rjepin je potom Pariz posećivao u više navrata. Na Svetskoj izložbi 1900. godine bio je izlagač i član žirija, za šta je 1901. godine odlikovan francuskim odrenom Legije časti.

Svedok burnih društvenih previranja u Rusiji i blizak pokretu peredvižnjika, Ilja Rjepin se snažno inspirisao životom ruskog naroda i pronikao je u njegovu dušu. Prikazujući težak položaj sunarodnika, izricao je kritike društva, ali je ipak slikao i po porudžbinama ruskih careva, portretisao je umetnike i intelektualce svog vremena, slikao istorijske kompozicije. Bavio se pedagoškim radom na umetničkoj akademiji u Sankt Peterburgu, a pored toga i teorijom umetnosti i pisanjem. Za života se predstavljao na brojnim izložbama širom Evrope i u Americi. Od 1907. godine bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.