Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ГДЕ ПРЕСТАЈЕ ЕНЕРГЕТИКА, А ПОЧИЊЕ ГЕОПОЛИТИКА

Европска унија у енергетској клопци

Загледан у зелену будућност, усред милиона Европљана нагло осиромашених енергетском кризом, Брисел још не уочава нови преговарачки стил снабдевача све скупљих покретачких горива
Један од највећих петрохемијских комплекса на свету, Тоболск, Русија (Фото EPA-EFE/S:Ilinntsky)

Уди Адири, генерални директор министарства енергетике Израела, био је веома јасан поводом упита домаћих произвођача природног гаса да прискоче у помоћ ЕУ, у незапамћеној енергетској кризи на северним обалама Средоземља. „Израел не може да притекне у помоћ у снабдевању Европе природним гасом будући да је повећање извоза (енергента) неизвесно”, изјавио је Уди Адири за „Блумберг”. Адиријево иступање уследило је, иначе, након препоруке надлежног комитета израелске владе да се не повећава извоз природног гаса, уз оцену да треба обезбедити домаће снабдевање тим енергентом, као и електричном енергијом. Израел иначе 70 одсто домаћих потреба за електричном енергијом обезбеђује из прераде природног гаса: баснословна средоземна налазишта „Левијатан”, „Тамар”, „Кариш” и „Танин” из визуре званичног Тел Авива имају задатак да обезбеде енергетску независност Израела. Брисел се у гасној кризи неизвесног временског трајања и економскополитичког исхода суочава ових дана с горким отрежњењем да је на енергетском терену увелико инфериорни партнер. Наиме, велике наде Брисела да би издашне резерве природног гаса медитеранских партнера ЕУ могле делимично да замене испошћена налазишта у Северном мору, и тако смање енергетску зависност пола милијарде Европљана од других странаца, у овом тренутку као да падају у воду.

На другом крају Медитерана и Алжир ових дана на даљу енергетску сарадњу с ЕУ гледа из деликатно профилисане перспективе домаћих економских и политичких приоритета. У случају Алжира, чланице ОПЕК-а и Форума земаља извозника природног гаса (ГЕЦФ), ствари су за западноевропске купце тог енергента пред наступајућу зиму прилично дипломатски шкакљиве. Наиме, колико 30. октобра званични Алжир, према најавама, планира да заврне славину гасовода којима тај енергент транспортује до Марока, Шпаније и Португалије. Разлог је најновија пресуда Европског суда правде из Луксембурга, према којој трговински споразум ЕУ и Марока не може да важи и за „Мароканску Сахару” (како енергетски пребогату пустињску регију дуж Атлантика, именује званични Рабат), односно „Западну Сахару” (како исту територију зову побуњенички покрет „Полисарио” и његов дугогодишњи активни војнополитички ослонац Алжир, залажући се за њену независност). Дан након изрицања пресуде у Луксембургу званични Брисел и Рабат издали су заједничко саопштење којим су потврдили стратешко партнерство ЕУ и Марока. Истог дана Хосе Мануел Албарес журно је одлетео у Алжир да с домаћинима преговара о наставку и повећању извозних капацитета гасовода према Шпанији, и то за 25 одсто (садашњи споразум истиче 31. октобра). Уместо обећања нове бујице природног гаса према Иберијском полуострву, Алжир је најавио завртање текућег снабдевања. У јеку гасне кризе, где ЕУ увелико трага за спољним кривцима новонасталог мањка природног гаса на домаћем тржишту, Брисел се налази на новом дипломатском испиту несагледивих последица по сопствено становништво ове зиме, као и међународни енергетски рејтинг Уније.

EPA-EFE/C. Bilan)

(EPA-EFE/C.Bilan)

Наиме, да ли Брисел има дипломатску технику да уприличи евентуално повећање извоза из Израела? Истовремено, како ће централа ЕУ вагати однос својих спољнополитичких приоритета у Магребу, према евентуалном цвокотању од зиме милиона Европљана јужно од Пиринеја?

Ове „гасне” дилеме Брисела према медитеранским енергопартнерима могу деловати од споредног значаја за европску енергетску кризу, која због њених друштвених последица почиње да забрињава и Уједињене нације.

„Текућа енергетска криза у ЕУ подриће економије најугроженијих чланица блока и довести многа домаћинства у ситуацију да тешко могу да плате своје рачуне за енергију. Уколико енергетски трошкови домаћинства превазилазе 10 одсто прихода фамилије, то води његовом енергетском сиромаштву”, поручила је у петак у Москви током форума „Руска енергетска седмица” Олга Алгаиерова, извршни секретар Економске комисије УН за Европу (УНЕЦЕ).

У међувремену, Русија испоручује 25 одсто природног гаса на светском тржишту и контролише 13,5 одсто глобалне производње нафте, наводи амерички „Волстрит џорнал”, позивајући се на годишњи извештај „Бритиш петролеума”. Истовремено, руски снабдевачи контролишу 53 одсто снабдевања Европе барелима, док „Гаспром” муштеријама у ЕУ обезбеђује око 35 одсто неопходног природног гаса.

Недавни спектакуларни скок цене природног гаса на европском и светском тржишту разголитио је преговарачке позиције Москве, Брисела, енергоснабдевача и њихових муштерија с две стране Урала.

„Европска гасна криза указала је екстремну предност коју Русија има у односу на Европу, као и шире. То је позиција моћи”, оценио је за „Волстрит џорнал” Тјери Брос, професор престижног универзитета Сијенс По у Паризу.

Како Брисел надаље преговара с Москвом, након што су две-три реченице Владимира Путина прошле седмице стрмоглавиле европску цену гаса с историјског рекордна, са 1.900 евра на око 1.000 евра за мерну јединицу? Из угла Кремља ствари као да делују једноставно. „Русија је спремна да помогне да се нађе Европи у садашњој енергетској кризи, када буде таквих захтева”, истакао је Путин током „Руске енергетске седмице”.

Авај, „званично нико није питао министарство енергетике или владу за додатне испоруке (гаса)”, саопштио је Александар Новак, заменик руског премијера, на истом форуму. Брисел би, према овој поставци, требало да јасно каже руским партнерима колико коме у Европи треба додатног природног гаса, па да актери с оне стране Урала уђу у преговоре.

Да ли је Брисел спреман на овакав пословни искорак према „Гаспрому” и Москви, делује неизвесно. Уместо тога, Европска комисија најављује: истрагу поводом „недавни евентуалних манипулацијама на тржишту природног гаса”; иницијативу за забрану даљих нафтних истраживања на Арктику (где „Гаспром” и „Шел” увелико сарађују); додатне карбон-таксе загађивачима из редова домаће путне и грађевинске индустрије, а све у циљу не би ли Европа далеке 2050. године постала зелена зона света.

Да ли ће државе чланице ЕУ успети да окрену „зелени” дурбин Брисела из будућности ка потенцијалној енергетској муци милиона Европљана већ ове зиме, биће јасније идуће седмице на самиту лидера те групације (21. и 22. октобра).

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Neva
Nestasica gasa u EU ce verovatno ubrzati pustanje u pogon rusko-evropskog gasovoda NORDSTREAM 2.
Juraj
Ima li od EU boljeg primera za onog kmeta koji se naljutio na selo i ....
Оки Доки
ЕУ ће, сигурно, до 2050.год., постати зелена зона, али не због енергетике.
Milan Ffm
Lož ulje košta u Nemačkoj trenutno ca. 90 ct/l. Prošle godine mu je cena bila oko 40 ct/l. Metar bukve, isečene i iscepane za loženje, košta oko 130€, isto kao i prošle godine.
Protic
Nacitacemo se u narednih par meseci ovakvih prokremaljskih clanaka slicno kao o njihovoj vakcini samo koja samo sto nije (jos od nove godine) odobrena sto u eu sto od szo-a.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.