Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: GDE PRESTAJE ENERGETIKA, A POČINjE GEOPOLITIKA

Evropska unija u energetskoj klopci

Zagledan u zelenu budućnost, usred miliona Evropljana naglo osiromašenih energetskom krizom, Brisel još ne uočava novi pregovarački stil snabdevača sve skupljih pokretačkih goriva
Један од највећих петрохемијских комплекса на свету, Тоболск, Русија (Фото EPA-EFE/S:Ilinntsky)

Udi Adiri, generalni direktor ministarstva energetike Izraela, bio je veoma jasan povodom upita domaćih proizvođača prirodnog gasa da priskoče u pomoć EU, u nezapamćenoj energetskoj krizi na severnim obalama Sredozemlja. „Izrael ne može da pritekne u pomoć u snabdevanju Evrope prirodnim gasom budući da je povećanje izvoza (energenta) neizvesno”, izjavio je Udi Adiri za „Blumberg”. Adirijevo istupanje usledilo je, inače, nakon preporuke nadležnog komiteta izraelske vlade da se ne povećava izvoz prirodnog gasa, uz ocenu da treba obezbediti domaće snabdevanje tim energentom, kao i električnom energijom. Izrael inače 70 odsto domaćih potreba za električnom energijom obezbeđuje iz prerade prirodnog gasa: basnoslovna sredozemna nalazišta „Levijatan”, „Tamar”, „Kariš” i „Tanin” iz vizure zvaničnog Tel Aviva imaju zadatak da obezbede energetsku nezavisnost Izraela. Brisel se u gasnoj krizi neizvesnog vremenskog trajanja i ekonomskopolitičkog ishoda suočava ovih dana s gorkim otrežnjenjem da je na energetskom terenu uveliko inferiorni partner. Naime, velike nade Brisela da bi izdašne rezerve prirodnog gasa mediteranskih partnera EU mogle delimično da zamene ispošćena nalazišta u Severnom moru, i tako smanje energetsku zavisnost pola milijarde Evropljana od drugih stranaca, u ovom trenutku kao da padaju u vodu.

Na drugom kraju Mediterana i Alžir ovih dana na dalju energetsku saradnju s EU gleda iz delikatno profilisane perspektive domaćih ekonomskih i političkih prioriteta. U slučaju Alžira, članice OPEK-a i Foruma zemalja izvoznika prirodnog gasa (GECF), stvari su za zapadnoevropske kupce tog energenta pred nastupajuću zimu prilično diplomatski škakljive. Naime, koliko 30. oktobra zvanični Alžir, prema najavama, planira da zavrne slavinu gasovoda kojima taj energent transportuje do Maroka, Španije i Portugalije. Razlog je najnovija presuda Evropskog suda pravde iz Luksemburga, prema kojoj trgovinski sporazum EU i Maroka ne može da važi i za „Marokansku Saharu” (kako energetski prebogatu pustinjsku regiju duž Atlantika, imenuje zvanični Rabat), odnosno „Zapadnu Saharu” (kako istu teritoriju zovu pobunjenički pokret „Polisario” i njegov dugogodišnji aktivni vojnopolitički oslonac Alžir, zalažući se za njenu nezavisnost). Dan nakon izricanja presude u Luksemburgu zvanični Brisel i Rabat izdali su zajedničko saopštenje kojim su potvrdili strateško partnerstvo EU i Maroka. Istog dana Hose Manuel Albares žurno je odleteo u Alžir da s domaćinima pregovara o nastavku i povećanju izvoznih kapaciteta gasovoda prema Španiji, i to za 25 odsto (sadašnji sporazum ističe 31. oktobra). Umesto obećanja nove bujice prirodnog gasa prema Iberijskom poluostrvu, Alžir je najavio zavrtanje tekućeg snabdevanja. U jeku gasne krize, gde EU uveliko traga za spoljnim krivcima novonastalog manjka prirodnog gasa na domaćem tržištu, Brisel se nalazi na novom diplomatskom ispitu nesagledivih posledica po sopstveno stanovništvo ove zime, kao i međunarodni energetski rejting Unije.

EPA-EFE/C. Bilan)

(EPA-EFE/C.Bilan)

Naime, da li Brisel ima diplomatsku tehniku da upriliči eventualno povećanje izvoza iz Izraela? Istovremeno, kako će centrala EU vagati odnos svojih spoljnopolitičkih prioriteta u Magrebu, prema eventualnom cvokotanju od zime miliona Evropljana južno od Pirineja?

Ove „gasne” dileme Brisela prema mediteranskim energopartnerima mogu delovati od sporednog značaja za evropsku energetsku krizu, koja zbog njenih društvenih posledica počinje da zabrinjava i Ujedinjene nacije.

„Tekuća energetska kriza u EU podriće ekonomije najugroženijih članica bloka i dovesti mnoga domaćinstva u situaciju da teško mogu da plate svoje račune za energiju. Ukoliko energetski troškovi domaćinstva prevazilaze 10 odsto prihoda familije, to vodi njegovom energetskom siromaštvu”, poručila je u petak u Moskvi tokom foruma „Ruska energetska sedmica” Olga Algaierova, izvršni sekretar Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE).

U međuvremenu, Rusija isporučuje 25 odsto prirodnog gasa na svetskom tržištu i kontroliše 13,5 odsto globalne proizvodnje nafte, navodi američki „Volstrit džornal”, pozivajući se na godišnji izveštaj „Britiš petroleuma”. Istovremeno, ruski snabdevači kontrolišu 53 odsto snabdevanja Evrope barelima, dok „Gasprom” mušterijama u EU obezbeđuje oko 35 odsto neophodnog prirodnog gasa.

Nedavni spektakularni skok cene prirodnog gasa na evropskom i svetskom tržištu razgolitio je pregovaračke pozicije Moskve, Brisela, energosnabdevača i njihovih mušterija s dve strane Urala.

„Evropska gasna kriza ukazala je ekstremnu prednost koju Rusija ima u odnosu na Evropu, kao i šire. To je pozicija moći”, ocenio je za „Volstrit džornal” Tjeri Bros, profesor prestižnog univerziteta Sijens Po u Parizu.

Kako Brisel nadalje pregovara s Moskvom, nakon što su dve-tri rečenice Vladimira Putina prošle sedmice strmoglavile evropsku cenu gasa s istorijskog rekordna, sa 1.900 evra na oko 1.000 evra za mernu jedinicu? Iz ugla Kremlja stvari kao da deluju jednostavno. „Rusija je spremna da pomogne da se nađe Evropi u sadašnjoj energetskoj krizi, kada bude takvih zahteva”, istakao je Putin tokom „Ruske energetske sedmice”.

Avaj, „zvanično niko nije pitao ministarstvo energetike ili vladu za dodatne isporuke (gasa)”, saopštio je Aleksandar Novak, zamenik ruskog premijera, na istom forumu. Brisel bi, prema ovoj postavci, trebalo da jasno kaže ruskim partnerima koliko kome u Evropi treba dodatnog prirodnog gasa, pa da akteri s one strane Urala uđu u pregovore.

Da li je Brisel spreman na ovakav poslovni iskorak prema „Gaspromu” i Moskvi, deluje neizvesno. Umesto toga, Evropska komisija najavljuje: istragu povodom „nedavni eventualnih manipulacijama na tržištu prirodnog gasa”; inicijativu za zabranu daljih naftnih istraživanja na Arktiku (gde „Gasprom” i „Šel” uveliko sarađuju); dodatne karbon-takse zagađivačima iz redova domaće putne i građevinske industrije, a sve u cilju ne bi li Evropa daleke 2050. godine postala zelena zona sveta.

Da li će države članice EU uspeti da okrenu „zeleni” durbin Brisela iz budućnosti ka potencijalnoj energetskoj muci miliona Evropljana već ove zime, biće jasnije iduće sedmice na samitu lidera te grupacije (21. i 22. oktobra).

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Neva
Nestasica gasa u EU ce verovatno ubrzati pustanje u pogon rusko-evropskog gasovoda NORDSTREAM 2.
Juraj
Ima li od EU boljeg primera za onog kmeta koji se naljutio na selo i ....
Оки Доки
ЕУ ће, сигурно, до 2050.год., постати зелена зона, али не због енергетике.
Milan Ffm
Lož ulje košta u Nemačkoj trenutno ca. 90 ct/l. Prošle godine mu je cena bila oko 40 ct/l. Metar bukve, isečene i iscepane za loženje, košta oko 130€, isto kao i prošle godine.
Protic
Nacitacemo se u narednih par meseci ovakvih prokremaljskih clanaka slicno kao o njihovoj vakcini samo koja samo sto nije (jos od nove godine) odobrena sto u eu sto od szo-a.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.