Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дотакô сам Томин линк

Није време за умирање. Проклет био, Џејмсе, ти и цинични наслов твог новог филма, у ово смутно доба, када слутим да ће следећа вест бити ко је остао жив. Нови филм о агенту њеног величанства с уклетим насловом већ се продаје у Београду код поверљивих људи или дели на интернету у пиратској верзији. Копија је биоскопска, дакле, толико је лоша да се човеку учини да је Данијела Крејга већ заменио отписани, тамнопути Идрис Елба. Како то знам? Прича се по граду.

Признајем, „Казино ројал” гледао сам у таквој, неподношљивој верзији, надајући се да ћу уловити Лазара Ристовског у дуго рекламираној спектакуларној епизоди, али је Лаза само промакао кроз мутан кадар неколико секунди, те сам једног од највећих српских глумаца помешао с чивилуком. Од тада сам замрзео Крејга и одустао од пиратских верзија. Шта се догодило? Сетио сам се да постоје биоскопи.

Данијел Крејг више није 007, његова шпијунска ера је окончана, амерички и британски критичари су га испратили овацијама које прелазе у патетику, готово да наричу за њим, као да сутра не умире никад. Али, српски пирати су се дали у акцију, баш им се фућка на ауторска права Бондових продуцената.

Ко ће да их хапси. Вероватно нико. Све снаге безбедносних служби заузете су око три ствари: кризе на Косову, хапшења Дијане Хркаловић и јурњаве за типовима, или је то био само један, који су покрали, а потом поставили линк за гледање филма „Тома” по друштвеним мрежама. Ако сам добро укапирао, један је већ био у ћорки. Тако пролазе они који шерују Томин вирус, мада београдска чаршија у својим салонским лабораторијама мућка сплетке о томе ко је нулти пират који је смислио заверу и сместио Драгану Бјелогрлићу.

Бјела, биоскоп и шеровање: Тома Здравковић нас је научио да се с те надморске висине живот најснажније осећа, да се само на тој коти човек сусреће с истином и огледа се у њој

Зашто сам се сетио Крејга, Данијела Крејга? Познавајући Бјелу, ако посложи све коцкице, имаће одличан сценарио за нови филм – ловца на филмске хакере које бездушно прогони како би публику коначно вратио у биоскопе, где се осећа истинска чар и величина уметности. После „Монтевидеа”, „Сенки над Балканом” и, коначно, „Томом”, Бјелогрлић је постао неприкосновени бос српске кинематографије.

Не постоји, заправо, глумац чији су ликови које је играо Бјела у толикој мери пресликали модерну историју Србије, као што су то јунаци које је Србима испоручивао у срца, мозак и остале унутрашње органе. Како свима нама, тако и самоме себи! Први пут се појавио на филму као Сирогојно, бомбаш-асистент Бошку Бухи, који је симболизовао партизанску борбу, представљајући се и као први кандидат за револуционарног деликвента, склон идеолошким скретањима, на чијем се лицу већ назиру обриси цинизма. Бјела је, са звездом петокраком на челу, знао да га чека – бољи живот.

Као што је „Бошко Буха” сниман две године пре Титове смрти, „Бољи живот” се најпре дуго кувао у институту за серије Синише Павића, а затим емитовао на РТС-у од 1987. до 1991. године. Замишљена као југословенска верзија „Династије”, серија прати живот београдске породице током учвршћивања Слобе на власти, када се драматично мења читава политичка и друштвена парадигма Југославије коју памтимо и Србије коју ћемо тек запамтити. Бјела је гласник тих промена. Он је Сирогојно који је тек изашао из пубертета! Али, за разлику од сензационалног Бориса Комненића (нека ти је лака земља, Борисе) у лику дезоријентисаног Саше, како на љубавном, тако и на друштвено-политичком плану, његов млађи брат Слободан Боба Попадић симбол је самоувереног момка који ће преузети све конце, како у серији, тако и, симболично, у читавој земљи. Није зато Павић ономад рекао да би, уколико би дошло до наставка серије, Боба Попадић постао лидер неке од странака. Разуме се, доживотни.

Боба је постао прагматични момак који зна да ће освојити све – од певаљке до велике кинте – али с довољном дозом шарма и људскости, тек да остави наду да је бољи живот ту. Ево га, само што није! У „Заборављенима” и „Црном бомбардеру” Дарка Бајића он је бунтовник против система, а затим наставља даље, као Милан, Србин из Босне, у филму Срђана Драгојевића „Лепа села лепо горе”, где савршено емитује младалачки ентузијазам Бобе и свих Боба сличних њему, али се мири са судбином, у сведеној улози младића који улази у бесмислен двобој с најбољим пријатељем из детињства друге вере. Милан зна да је одлазак на тај двобој неумитан као излазак сунца, као што то савршено добро знају сви заточеници тунела: и ону унутра, и они напољу!

Али трагика наших судбина јесте та што се испоставља да је тај рат немогуће избећи, као што ће бити одувек и заувек, зато што се сунце поново рађа. Као што оно излази на хоризонту, тако и јунаци „Лепих села”, као хипнотисани, марширају ка свом усуду, ка јутру боје крваве наранџе.

Међутим, дешифровање Бјелиних ликова и наших судбина није открило саму суштину. Недостајао је узрок проклетства, дефиниција несреће, једначина за српску верзију теорије релативитета: да је бољи живот Бобе Попадића, који је почео да зида Сирогојно, удаљен светлосну годину, и дан дуже! Јер, рекох већ, сутра не умире никад.

Тако је Бјела постао Чика Куре, нашмркани возач васионског брода марке „бе-ем-ве” који лута међу дечацима из удаљене новобеоградске галаксије планетарних сивих блокова, у катарзичној епопеји „Ране”. Бјела постаје бурлескни баја из краја који има брдо лове, добру рибу и добра кола. Вероватно је улога Чика Курета једна од најсложенијих мушких улога српске кинематографије. Он је истовремено еуфоричан и депресиван, манијакалан и очински настројен, бруталан и нежан, као осуђеник система у ком се, као дневна доза, Србима убризгавала смрт и лудило, уместо радости и разума. Тако и завршава. Његов мозак је уништен од наркотика, док му пионири гасе цигарете по кожи, чинећи ритуални чин оцеубиства, тако омиљену забаву међ Србима!

Зато је Бјелина улога тако упечатљива, иако он тврди, као сваки сујетни глумац, да би је сада одиграо другачије. Ма није него!

Схвативши да Срби више не могу да плаћају биоскопске карте како би гледали сами себе, зар не рођаци, решио је да лично режира и продуцира. Режирајући „Монтевидео”, учинио је исто што је некада радио државни редитељ Титове постреволуције, Вељко Булајић. Бјела се, додуше, не бави офанзивама, комада седам, али је у бити, ствар слична: југословенска фудбалска репрезентација испраћена је у Уругвај као раднички батаљон на Кадињачу. Тотални аутсајдери, без шанси да преживе, враћају се као хероји.

Бјели је јасно да је Србима потребна историјска, истинита бајка. И, добили су је. Желели су мистични историјски трилер у којој је шифрована загонетка наше пропасти. И добили су „Сенке над Балканом”.

Желели су да се у ово време смрти присете онога који је стварао незаборавне песме и побегну назад, у прошлост, да дотакну дно живота, то чаробно и истовремено уклето место, где се откуцаји срца најјасније чују. Тома Здравковић нас је научио да се са те надморске висине живот најснажније осећа, да се само на тој коти човек сусреће са истином и огледа се у њој. Дотакли су Томин линк! И они у биоскопу, и они на онлајну, и Бјела лично!

 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
Očigledno je mnogo interesa umreženo u link.
Mira
Sve sami linkovi, sklopke, nadimci i doskočice. Nigde suštine. Da li je ovo za Politiku ili one novine?
Sandra Aleksic
Kakva apoteoza Bjelino liku i delu! Posle onog prebijanja cik da neko nesto lose napise za Bjelu!
Mali Miloš
Ovo i nije tekst o Tomi... već o TOME kako se zaista postupa u Srbiji po pitanju autorskih prava. Ih ko da Bjela nikada nije skinuo nešto sa neta ? Kad bi ga pitali da li je to uradio rekao bi ma ne nikako. A naravno da jeste... ko i pola Srbije filmofila. Čika Kure je režiser u realnom životu tuče starce, pravi filmove o kul likovima da zaradi pare i juri kul klince koji ne žele da kupe ulaznicu i švercaju se na netu...jel beše Bjela bio onaj u Kako je propao rokenrol sa pendrekom što muca ?!?!
Jorge
Vama nitko ne brani skidati i gledati piratske kopije filmova. Zabranjeno je distribuirati ih. Dakle, ako preko torenta dižete neki film, isključiute opciju "upload". Vi ste autorska prava platili kupovinom tvrog diska, dvd-a, memorijske kartice, itd...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.