Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Минерална ђубрива троструко скупља него лане

Само за прихрану земљишта пред јесењу и пролећну сетву ратарима ће требати бар 40 хиљада динара по хектару, или два пута више него прошле године
(Фото А. Исаков)

Суботица – Цена вештачког ђубрива уреа скаче на дневном нивоу, што никада до сада није забележено, каже за „Политику” Дамир Варга, директор Пољоприведне стручне службе у Суботици.

У тренутку разговора цена килограма урее износила је 105,5 динара по килограму, у односу на претходни дан када је била 94 динара, а пре једне седмице килограм урее коштао је 73 динара. Поређења ради, прошле године у ово време цена урее кретала се између 34 и 35 динара по килограму, износи Варга податке.

Нагли раст цене вештачког ђубрива изазван је растом цене гаса, један број фабрика због тога је затворен, те и на домаћем терену почиње да се примећује несташица вештачког ђубрива. Док још ен-пе-ка мешавина може да се нађе, добављачи се тешко одлучују за набавку урее с обзиром на њену високу цену. До сада су и претходних година повремено бележене осцилације у цени вештачког ђубрива али никада то сада није био случај да цена ђубрива које је ратарима неопходно управо у овом периоду пред јесењу сетву, скаче овако вртоглаво.

За оптималан принос, препоручује се 200 до 240 килограма азота датог кроз уреу по хектару. Тренутно троструко виша цене ђубрива уреа у односу на лањску, практично значи да ратари када на њиву истерају расипач минералног ђубрива, по њиви ће расути и 28.000 динара по хектару, а уколико се томе додају и трошкови пролећне прихране, само по том основу по хектару њиве потребно је 40.000 динара, или два пута више него прошле године, израчунао је Варга.

„Фосфор и калијум имају мањи утицај на приносе него азот, јер је азот, који се даје и кроз уреу, носилац приноса. Квалитет рода и приноса увек зависе од више фактора, али применом агротехничких мера ми стварамо најбоље услове за биљке да климатске услове преброде са најмање стреса, због тога је ова прихрана важна”, објашњава Дамир Варга.

У суботичком атару у великој мери присутне су озиме културе, стрна жита и уљана репица, а због развијеног сточарства и гајење кукуруза, те сунцокрета. Све су то културе које не могу остварити високе приносе без додатне прихране тла. Уколико ове јесени изостане или се у мањој мери на земљу баци уреа, то ће можда утицати на род догодине, али оно што је извесно јесте да ускраћивање агротехничких мера постепено доводи до већег испошћавања тла.

Пољопривредна стручна служба већ годинама ради анализе ораница које су бесплатне за регистрована пољопривредна газдинства. Прошле године за веома кратко време попунили су квоту од 1.150 анализа, ове године урађено је преко 750 анализа на основу којих се ратарима препоручује начин и динамика прихрањивања тла. Једна од ставки у анализи је и процентуално присуство хумуса који утиче на повољну структуру земљишта. Варга објашњава да су у последњих 20 година приноси у пољопривреди порасли за 40 одсто. Субвенције које се дају за пољопривреду допринеле су већем улагању у земљу, у механизацију, у побољшање услова производње. Како износи директор Пољопривредне стручне службе у војвођанском тлу некада је било око шест одсто хумуса, данас је то испод два одсто на нивоу читаве покрајине. У северној Бачкој, захваљујући и чињеници да у просеку пада око 100 литара кише мање него у јужним деловима Војводине, а влага уз остале услове доприноси бржој разградњи хумуса, присуство хумуса у тлу се креће у просеку око 3,5 одсто.

„Нови систем обраде земљишта без његовог превртања, те заоравање жетвених остатака, неке су од мера којима може да се допринесе већем квалтету тла”, каже Варга.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.