Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рекордне резерве евра и злата

(Фото А. Васиљевић)

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић указала је да су резерве евра и злата на рекордно високом нивоу.

Табаковић је за медије рекла да су бруто девизне резерве НБС биле на крају септембра на рекордно високом нивоу од када се прате и износиле су 16,8 милијарди евра.

„У претходних пет година, од када се, као резултат побољшаних макроекономских перформанси наше земље, бележе структурни апрецијацијски притисци главни извор повећања девизних резерви биле су интервенције НБС нето куповином девиза на домаћем девизном тржишту. То је најздравији начин повећања резерви, јер не подразумева било какво задуживање, нити друге обавезе”, објаснила је она.

Казала је да је у том периоду путем интервенција купљено 4,7 милијарди евра у нето износу.

Резерве су, према њеним речима, највећим делом коришћене на нето раздуживање државе по основу кредита и хартија од вредности.

Што се тиче резерви злата, Табаковић каже да Србија располаже са 36,9 тона злата, што је скоро два и по пута више него крајем 2012. године када смо имали 15,3 тоне злата.

„Србија има више злата од свих република бивше СФРЈ, а неке земље, попут Хрватске, су током претходног периода продале све своје резерве злата”, рекла је она додајући да злато служи као гаранција поверења, а и као облик заштите од инфлације на дужи рок, али и за управљање девизним резервама, јер се злато купује ради додатне диверсификације структуре девизних резерви, чиме се ојачава финансијска стабилност земље.

Најважније за грађане и привреду, каже, је то да ће НБС у будућности наставити да води предвидиву и кредибилну монетарну политику, у чијем фокусу се већ годинама налази очување свеукупне стабилности, како стабилности цена и фанансијског система, тако и неопходне релативне стабилности девизног курса.

„Захваљујући активностима Народне банке Србије, постигнута је релативна стабилност курса динара према евру која се одржава већ више од девет година. Уколико је нешто стабилно у дужем временском периоду, то значи да је фундаментално на нивоу који је тржишно одређен као реалистичан, на којем и треба да се налази”, рекла је она.

Табаковић је казала да се извоз не стимулише курсом, посебно у економијама са повећаним степеном евроизације већ структурним политикама, већ се извоз на дуг рок подстиче превасходно онако како то наша земља и ради годинама уназад - изградњом извозних капацитета и укључивањем у глобалне производне и услужне ланце.

„За све то је неопходна стабилност у сваком погледу - стабилност цена, финансијска, фискална и политичка стабилност. У отвореној економији попут наше, предуслов свеукупне стабилности и раста пословног, инвестиционог и потрошачког поверења је стабилност девизног курса”, објаснила је Табаковић.

НБС, према њеним речима, била је прва економска институција у земљи, а такође и једна од првих централних банака у региону, која је реаговала на пандемију доношењем конкретних мера, преноси Танјуг.

Говорећи о инфлацији рекла је да је тренутни раст под утицајем привремених фактора и највећим делом је последица ниске базе из прошле године, као и глобалних кретања на страни понуде - пре свега изласка светске економије из пандемије. „Очекујемо да ће се инфлација још неколико месеци задржати изнад горње границе циљаног распона, што је случај и у другим земљама, после чега ће се вратити у доњу половину циљаног распона у току 2022. године”, казала је Табаковић.

НБС пажљиво одмерава реакцију монетарне политике на привремено вишу инфлацију, и предузела је, каже, и прве кораке ка пооштравању монетарних услова, али има довољно простора да реагује и снажније уколико се покаже да овај ефекат из међународног окружења може бити и трајнијег карактера.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Deki
Bravo za Srbiju!Zlato je najsigurnija garancija u kriznim vremenima.
Boza
Zlato ima subjektivnu vrednost. Iako licno ne znam cemu to zlato uopste sluzi i kome to jos danas treba.Imamo rekordne rezerve zlata ali nemamo vestackog djubriva, herbicida, mozda i gasa nece biti....I da ne zaboravim, pa nemamo ni inflaciju, zar ne?
Dragan L
Zdrav način povećanja deviznih rezervi je kada država ima suficit u platnom bilansu.Srbija ima veliki deficit,što znači da do povećanja deviznih rezervi ne dolazi zbog velike snage srpske privrede,već zbog pojačanog zaduživanja države.Ta igranka traje nekada duže,nekada kraće, ali kraj je uvek isti - drastična korekcija kursa dinara nadole.
Иван Грозни
Рекордна је и задуженост.
VesaD
..bolje da ima nego da nema..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.