Колико кошта шума

Суботица – Сеча шуме започета је у фебруару, и након летње паузе, полетно настављена овог августа и септембра, подижући незадовољство грађана и заљубљеника у природу. Резултат је био организовање грађана на друштвеним мрежама где су извештавали о томе како једно за другим падају стабла на омиљеном излетишту Тресет, док су са друге стране „Војводинашуме” незаустављиво секле шуму правдајући то својим планом сече прихваћеним од стране надлежних нивоа власти.

Средином седмице они који имају различите ставове према функцији суботичке шуме сели су за округли сто са темом „Ко то тамо сече” у организацији једног суботичког портала. Саговорници су били с једне стране др Марко Маринковић, извршни директор „Војводинашума” за област шумарства, а са друге Наташа Ђерег, инжињер шумарства за заштиту од ерозије и Золтан Калман, обоје из Центра за одрживи развој и екологију (ЦЕКОР), а позвани су и грађани да присуствују трибини и укључе се у разговор. Без обзира на непопуларно време одржавања разговора, усред радног времена, окупио се велик број Суботичана жељних да чују шта је оправдање за сечу стабала у шумама око града.

Шумари никада не крче шуму, то је планска сеча, одобрена у програмима рада. На тај начин шума се обнавља, понегде вегететивном обновом, а понегде и вештачким путем – садњом, поновио је др Марко Маринковић објашњење које је и раније давано овим поводом. Маринковић је током разговора у више наврата истицао да је шумарство сложена наука, те да су у „Војводинашумама” запослени стручњаци који могу да дају одговоре о теми газдовања шумама. Маринковић је публику округлог стола почастио и како је рекао екслузивном информацијом да радна верзија нових анализа показује да је у Србији повећана пошумљеност са досадашњих 29,1 одсто на између 37 и 38 одсто територије, док је у Војводини проценат повећања један одсто, односно са седам на осам одсто. Међутим, учеснике разговора занимала је пре свега ситуација у Суботици где се шума простире на испод пет хиљада хектара, или мање од пет одсто територије. Тај мали проценат требало би да заштити град и његове оранице од налета ветрова који са собом подижу и премештају песак, и то годишње седам килограма по дужном метру, подсетила је Ђерег на давно истраживање утицаја еолске ерозије.

Калман је показао и сателитски снимак из којег се види да су простори под шумом мањи сада него пре 20 година, и да је на делу својеврсни екоцид, али Маринковић тврди да је Суботица у плусу 495 хектара, или у запремини да има 170.000 кубних метара шуме више. За „Војводинашуме” стабла у околини су и комерцијална роба, а оно што на трибини није речено, јесте да ово предузеће преко 95 одсто својих прихода стиче на тржишту.

За Суботичане шума око града нема ценовни еквивалент, то је њихов заштитни појас, или како је то форумулисала Јенела Грујићић да у години када се боримо са пандемијом и „док се боце кисеника котрљају по болницама, плућа нашег града нестају”, док је Петар Стакић емоције грађана објаснио и тиме да нам је доста да идемо по Словенији или Босни и Херцеговини да би видели шуму већ желимо да је имамо и овде. Због тога је запитао „Војводинашуме” који ће бити њихов став уколико грађани затраже да се повећа степен заштите шума око града. За еколошки свесније шума је биодиверзитет, те су чланови удружења „Заштитимо шуме Суботице” указивали су да овде постоје и неке ретке врсте гљива, да у њима живе заштићене животиње, а поједине биљке врсте у целој нашој земљи само овде цветају.

Састанак је завршен договором да ће представници „Војводинашума” повести заинтересовне грађане у шетњу до парцела на којима је шума обновљена, док је из информатичког сектора Суботице дошао и предлог који би могао да има и највише утцаја: спремни су да ураде карте, фотографије предела у ранијем периоду, и да се путем дигиталних алата омогући праћење стања на терену, односно пошумљавања и сече. Такође је договорено и да се за шуме око Суботице тражи виши степен заштите као најмоћније одбране од ерозија тла.