Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Завршен експеримент зближавања хладноратовских ривала

(EPA-EFE/OLIVIER HOSLET / POOL)

Најавом Русије да повлачи своје дипломате из мисије у НАТО и затвара канцеларију Алијансе у Москви, прекинути су дипломатски односи две стране, али и завршен вишедеценијски експеримент у покушају изградње поверења између хладноратовских ривала, оцене су светских медија које преноси Радио слободна Европа (РСЕ).

Русија је саопштила да замрзава везе с НАТО-ом пошто су њихови односи пали на најнижи ниво због спора око шпијуна, истиче Тајмс.

Министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да Русија обуставља рад своје мисије при НАТО-у и да затвара војне канцеларије за везу Алијансе у Москви. Он је рекао да је то одговор на одлуку НАТО-а да протера осам чланова руске мисије у седишту Алијансе у Бриселу, где савез има седиште.

НАТО је тада навео да је реч о „непријављеним обавештајним официрима”, што је Русија негирала. „НАТО није заинтересован за равноправан дијалог и заједнички рад”, рекао је Лавров и додао да ће одлука Москве ступити на снагу до 1. новембра.

Званични разговори НАТО-а и Москве били су ограничени последњих година, наводи Вашингтон пост, истичући да ће та комуникација сада бити додатно смањена.

„Ако НАТО има хитне послове, могу се обратити нашем амбасадору у Белгији по тим питањима”, рекао је Лавров у понедељак, 18. октобра, док је руско Министарство спољних послова саопштило да НАТО може именовати амбасадора из једне од својих чланица да одржава контакте с руским званичницима у име савеза.

Руска делегација у НАТО-у и НАТО-ова војна канцеларија за везу у Русији основане су 1998. године ради олакшавања размене информација између Брисела и Москве, али је, како пише Вашингтон пост, формална сарадња прекинута 2014. године, после руске инвазије на Крим.

После погоршавања односа западног војног блока и Москве због анексије Крима, тензије су порасле овог пролећа када је Русија повећала своје војно присуство дуж украјинске границе с образложењем Кремља да је реч о планираним војним вежбама.

Одлуком Русије о затварању канцеларије НАТО у Москви и опозивом дипломата акредитованих у Алијанси прекинуте су дипломатске везе док њихови односи настављају да тону, указује Фајненшел тајмс.

Односи Кремља и Запада су на најнижој тачки од краја Хладног рата, после руске инвазије и анексије Крима 2014. године, навода о мешању Русије у изборе у западним земљама и покушаја убиства критичара Кремља Алексеја Наваљног.

Инвазија на Крим довела је до обуставе практичне војне сарадње Русије и НАТО, док је после покушаја убиства двоструког агента Сергеја Скрипаља у Великој Британији 2018. године, НАТО смањио максималан број чланова руске делегације у седишту Алијансе са 30 на 20 дипломата.

НАТО је ипак раније навео да канали комуникације остају отворени ради „размене информација о питањима од заједничког интереса и забринутости, смањења неспоразума и повећања предвидљивости”.

Одлука Москве да суспендује своју мисију при НАТО и заустави рад особља НАТО у Москви званично затвара те последње канале, истиче Фајненшел тајмс.

Одлука Москве ће окончати постхладноратовски експеримент, који, како пише Њујорк тајмс, никада није био нарочито успешан, у изградњи поверења између Русије и западног савеза, основаног пре неколико деценија да обузда Совјетски Савез.

Најава, иако значајна на дипломатском нивоу, изгледа није пропраћена војним потезима Русије који би угрозили европску безбедност, указује лист и додаје да Москва и даље одржава дипломатске односе с појединим чланицама западног војног савеза.

До прекида дипломатских веза НАТИО-а и Русије долази у време када председник САД Џозеф Бајден покушава да ојача Алијансу пошто је претходни председник Доналд Трамп критиковао друге чланице да искоришћавају америчку војну потрошњу и претио повлачењем из савеза.

Непосредно после Хладног рата, Русија је заузела морално вишу позицију у односима с НАТО, пошто је раскинула савез из тог доба, Варшавски пакт, док се с друге стране НАТО ширио на земље бившег Совјетског Савеза и источног блока, указује Њујорк тајмс, али и додаје да је Русија од тада покренула нове војне савезе с бившим совјетским државама и Кином.

Односе Русије и Алијансе је заоштрила и интервенција НАТО у балканским ратовима деведесетих против руског савезника Србије, истиче лист, додајући да је касније Москва одговорила постављењем за амбасадора у НАТО-у националисте Дмитрија Рогозина који је био трн у оку званичницима Алијансе, преноси Бета.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

alisa
Interesantno je ponovo procitati geopoliticku podelu u knjizi 1984. Ko je citao knjigu pre deset godina delovalo je kao da je pisac omanuo u pogledu Velike Britanije. Sad izgleda da ipak nije.
Звездан Јовановски
Није Москва ништа супсендовала. НАТО је протерао чланове руске војне мисије, мисија више није могла да функционише без људи. Москва је одговорила реципрочно и протерала не само натовске офицере из НАТО мисије, него и нато официре из тзв. "НАТО културног центра" (легла западњачке шпијунаже у Москви) који је био у белгијском амбасади у Русији. Избацивање наоваца је само одговор на агресивна дејства НАТО, који је све радио против Русије много пре Крима. Кад је почело "ширење" на исток?
Kao uvek
Lepa bajka. Ali NATO nije proterao sve članove ruske misije, već jedan deo, i to onih osam (8) za koje se ispostavilo da pripadaju onoj specijalnoj jedinici GRU... Rusku misiju u Briselu je zatvorio Kremlj.
Робеспјер
Ваљда је премисао иоле озбиљног новинарства да се пренесу савови ОБЕ стране. Дакле, Русија није никада извршила било какву инвазију на Крим. То је глупост и не одговара чињеници. Нити је ико тако нешто видео. Врло је чудно што се пише о нечему а не зна се да је Русија на Криму имала од 1991. г. контигент од 30000 војника у СВОЈОЈ бази у Севастопољу. Даље, Русија није анексирала Крим. Где је документ или одлука о анексији? Не постоји. За ову ситуацију је крив НАТО својој агресивном политиком.
Kao uvek
Rusija nije anektirala Krim? Lelee...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.