Завршен експеримент зближавања хладноратовских ривала

Најавом Русије да повлачи своје дипломате из мисије у НАТО и затвара канцеларију Алијансе у Москви, прекинути су дипломатски односи две стране, али и завршен вишедеценијски експеримент у покушају изградње поверења између хладноратовских ривала, оцене су светских медија које преноси Радио слободна Европа (РСЕ).

Русија је саопштила да замрзава везе с НАТО-ом пошто су њихови односи пали на најнижи ниво због спора око шпијуна, истиче Тајмс.

Министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да Русија обуставља рад своје мисије при НАТО-у и да затвара војне канцеларије за везу Алијансе у Москви. Он је рекао да је то одговор на одлуку НАТО-а да протера осам чланова руске мисије у седишту Алијансе у Бриселу, где савез има седиште.

НАТО је тада навео да је реч о „непријављеним обавештајним официрима”, што је Русија негирала. „НАТО није заинтересован за равноправан дијалог и заједнички рад”, рекао је Лавров и додао да ће одлука Москве ступити на снагу до 1. новембра.

Званични разговори НАТО-а и Москве били су ограничени последњих година, наводи Вашингтон пост, истичући да ће та комуникација сада бити додатно смањена.

„Ако НАТО има хитне послове, могу се обратити нашем амбасадору у Белгији по тим питањима”, рекао је Лавров у понедељак, 18. октобра, док је руско Министарство спољних послова саопштило да НАТО може именовати амбасадора из једне од својих чланица да одржава контакте с руским званичницима у име савеза.

Руска делегација у НАТО-у и НАТО-ова војна канцеларија за везу у Русији основане су 1998. године ради олакшавања размене информација између Брисела и Москве, али је, како пише Вашингтон пост, формална сарадња прекинута 2014. године, после руске инвазије на Крим.

После погоршавања односа западног војног блока и Москве због анексије Крима, тензије су порасле овог пролећа када је Русија повећала своје војно присуство дуж украјинске границе с образложењем Кремља да је реч о планираним војним вежбама.

Одлуком Русије о затварању канцеларије НАТО у Москви и опозивом дипломата акредитованих у Алијанси прекинуте су дипломатске везе док њихови односи настављају да тону, указује Фајненшел тајмс.

Односи Кремља и Запада су на најнижој тачки од краја Хладног рата, после руске инвазије и анексије Крима 2014. године, навода о мешању Русије у изборе у западним земљама и покушаја убиства критичара Кремља Алексеја Наваљног.

Инвазија на Крим довела је до обуставе практичне војне сарадње Русије и НАТО, док је после покушаја убиства двоструког агента Сергеја Скрипаља у Великој Британији 2018. године, НАТО смањио максималан број чланова руске делегације у седишту Алијансе са 30 на 20 дипломата.

НАТО је ипак раније навео да канали комуникације остају отворени ради „размене информација о питањима од заједничког интереса и забринутости, смањења неспоразума и повећања предвидљивости”.

Одлука Москве да суспендује своју мисију при НАТО и заустави рад особља НАТО у Москви званично затвара те последње канале, истиче Фајненшел тајмс.

Одлука Москве ће окончати постхладноратовски експеримент, који, како пише Њујорк тајмс, никада није био нарочито успешан, у изградњи поверења између Русије и западног савеза, основаног пре неколико деценија да обузда Совјетски Савез.

Најава, иако значајна на дипломатском нивоу, изгледа није пропраћена војним потезима Русије који би угрозили европску безбедност, указује лист и додаје да Москва и даље одржава дипломатске односе с појединим чланицама западног војног савеза.

До прекида дипломатских веза НАТИО-а и Русије долази у време када председник САД Џозеф Бајден покушава да ојача Алијансу пошто је претходни председник Доналд Трамп критиковао друге чланице да искоришћавају америчку војну потрошњу и претио повлачењем из савеза.

Непосредно после Хладног рата, Русија је заузела морално вишу позицију у односима с НАТО, пошто је раскинула савез из тог доба, Варшавски пакт, док се с друге стране НАТО ширио на земље бившег Совјетског Савеза и источног блока, указује Њујорк тајмс, али и додаје да је Русија од тада покренула нове војне савезе с бившим совјетским државама и Кином.

Односе Русије и Алијансе је заоштрила и интервенција НАТО у балканским ратовима деведесетих против руског савезника Србије, истиче лист, додајући да је касније Москва одговорила постављењем за амбасадора у НАТО-у националисте Дмитрија Рогозина који је био трн у оку званичницима Алијансе, преноси Бета.