Završen eksperiment zbližavanja hladnoratovskih rivala

Najavom Rusije da povlači svoje diplomate iz misije u NATO i zatvara kancelariju Alijanse u Moskvi, prekinuti su diplomatski odnosi dve strane, ali i završen višedecenijski eksperiment u pokušaju izgradnje poverenja između hladnoratovskih rivala, ocene su svetskih medija koje prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Rusija je saopštila da zamrzava veze s NATO-om pošto su njihovi odnosi pali na najniži nivo zbog spora oko špijuna, ističe Tajms.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da Rusija obustavlja rad svoje misije pri NATO-u i da zatvara vojne kancelarije za vezu Alijanse u Moskvi. On je rekao da je to odgovor na odluku NATO-a da protera osam članova ruske misije u sedištu Alijanse u Briselu, gde savez ima sedište.

NATO je tada naveo da je reč o „neprijavljenim obaveštajnim oficirima”, što je Rusija negirala. „NATO nije zainteresovan za ravnopravan dijalog i zajednički rad”, rekao je Lavrov i dodao da će odluka Moskve stupiti na snagu do 1. novembra.

Zvanični razgovori NATO-a i Moskve bili su ograničeni poslednjih godina, navodi Vašington post, ističući da će ta komunikacija sada biti dodatno smanjena.

„Ako NATO ima hitne poslove, mogu se obratiti našem ambasadoru u Belgiji po tim pitanjima”, rekao je Lavrov u ponedeljak, 18. oktobra, dok je rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da NATO može imenovati ambasadora iz jedne od svojih članica da održava kontakte s ruskim zvaničnicima u ime saveza.

Ruska delegacija u NATO-u i NATO-ova vojna kancelarija za vezu u Rusiji osnovane su 1998. godine radi olakšavanja razmene informacija između Brisela i Moskve, ali je, kako piše Vašington post, formalna saradnja prekinuta 2014. godine, posle ruske invazije na Krim.

Posle pogoršavanja odnosa zapadnog vojnog bloka i Moskve zbog aneksije Krima, tenzije su porasle ovog proleća kada je Rusija povećala svoje vojno prisustvo duž ukrajinske granice s obrazloženjem Kremlja da je reč o planiranim vojnim vežbama.

Odlukom Rusije o zatvaranju kancelarije NATO u Moskvi i opozivom diplomata akreditovanih u Alijansi prekinute su diplomatske veze dok njihovi odnosi nastavljaju da tonu, ukazuje Fajnenšel tajms.

Odnosi Kremlja i Zapada su na najnižoj tački od kraja Hladnog rata, posle ruske invazije i aneksije Krima 2014. godine, navoda o mešanju Rusije u izbore u zapadnim zemljama i pokušaja ubistva kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog.

Invazija na Krim dovela je do obustave praktične vojne saradnje Rusije i NATO, dok je posle pokušaja ubistva dvostrukog agenta Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji 2018. godine, NATO smanjio maksimalan broj članova ruske delegacije u sedištu Alijanse sa 30 na 20 diplomata.

NATO je ipak ranije naveo da kanali komunikacije ostaju otvoreni radi „razmene informacija o pitanjima od zajedničkog interesa i zabrinutosti, smanjenja nesporazuma i povećanja predvidljivosti”.

Odluka Moskve da suspenduje svoju misiju pri NATO i zaustavi rad osoblja NATO u Moskvi zvanično zatvara te poslednje kanale, ističe Fajnenšel tajms.

Odluka Moskve će okončati posthladnoratovski eksperiment, koji, kako piše Njujork tajms, nikada nije bio naročito uspešan, u izgradnji poverenja između Rusije i zapadnog saveza, osnovanog pre nekoliko decenija da obuzda Sovjetski Savez.

Najava, iako značajna na diplomatskom nivou, izgleda nije propraćena vojnim potezima Rusije koji bi ugrozili evropsku bezbednost, ukazuje list i dodaje da Moskva i dalje održava diplomatske odnose s pojedinim članicama zapadnog vojnog saveza.

Do prekida diplomatskih veza NATIO-a i Rusije dolazi u vreme kada predsednik SAD Džozef Bajden pokušava da ojača Alijansu pošto je prethodni predsednik Donald Tramp kritikovao druge članice da iskorišćavaju američku vojnu potrošnju i pretio povlačenjem iz saveza.

Neposredno posle Hladnog rata, Rusija je zauzela moralno višu poziciju u odnosima s NATO, pošto je raskinula savez iz tog doba, Varšavski pakt, dok se s druge strane NATO širio na zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i istočnog bloka, ukazuje Njujork tajms, ali i dodaje da je Rusija od tada pokrenula nove vojne saveze s bivšim sovjetskim državama i Kinom.

Odnose Rusije i Alijanse je zaoštrila i intervencija NATO u balkanskim ratovima devedesetih protiv ruskog saveznika Srbije, ističe list, dodajući da je kasnije Moskva odgovorila postavljenjem za ambasadora u NATO-u nacionaliste Dmitrija Rogozina koji je bio trn u oku zvaničnicima Alijanse, prenosi Beta.