Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Универзум Владимира Величковића

Једном од наших највећих сликара посвећене су две изложбе – ретроспективна у Музеју савремене уметности у Београду и поставка цртежа у престоничкој Галерији Рима
„Губилиште број.7 ”, 1970, уље на платну (МСУБ) (Фото: Б. Јањић)

Био је један је од наших највећих сликара, од оних људи који су Београд обогаћивали духом неформалне господствености и од оних карактера који су изазивали пажњу чак и кад ћуте. Академик Владимир Величковић (1935) напустио нас је изненада 2019. За све што нам је подарио, од срца али често и реско, оштро, не штедећи ни себе ни нас, одужујемо му се сада, двема поставкама које се отварају у размаку од два дана у два простора.

Велика ретроспективна изложба његових слика и цртежа пред публиком ће бити од данас у 16 сати у Музеју савремене уметности у Београду (на дан када ова кућа, чији је Величковић био и дугогодишњи председник Управног одбора, слави свој рођендан), док ће од петка у 19 сати пред посетиоцима у београдској Галерији Рима (са којом је овај уметник дуго и плодно сарађивао) бити избор његових цртежа.

Под називом „Владимир Величковић: фигура као израз егзистенције”, више од сто радова простираће се на свих пет нивоа музејског здања на Ушћу и евоцираће до 21. фебруара 2022. успомене на ствараоца чије је присуство незаобилазно у сагледавању развоја домаће и шире европске уметности. Најпре у контексту касних педесетих година 20. века, како истичу кустоскиње Светлана Митић и Жаклина Ратковић, када се у његовом стваралаштву уочава блискост са постнадреалистичким духом једног крила домаће уметничке сцене, потом у оквирима појаве нове фигурације током шездесетих година, а након одласка у Париз 1966, кроз даљи развој овог Величковићевог уметничког израза под окриљем француске нове фигурације. И, коначно, посебно осамдесетих година, када паралелно са успоном своје интернационалне каријере бива довођен у везу са „постмодернистичком цитатном стратегијом”.

Њих две потрудиле су се да ход кроз Величковићев прилично сложен универзум учине додатно пријемчивијим и занимљивијим јер поставку нису конципирале хронолошки већ пратећи одређене проблемско-тематске сегменте у раду уметника. Кроз десет одвојених целина – „Младост”, „Распећа”, „Тело у покрету”, „Места”, „Губилишта”, „Главе”, „Порекло”, „Животиње”, „Ништавило”, „Без имена” – обухваћен је опус који кореспондира са највишим дометима модерног и савременог сликарства.

– Сам Влада као уметник омогућава такав начин презентације, постављајући још као млад одређене тематске блокове које ће касније развијати, не ширећи се превише екстензивно већ мењајући идејну подлогу кроз њих. И сам наслов изложбе, рецимо, упућује на то да је та његова фигура, кад се појављује и кад се не појављује, заправо централна тема читавог његовог стваралаштва – прича нам Светлана Митић неколико дана пред свечано отварање.

„Слепи миш”, 1965, туш на папиру (Галерија Рима)

Поред 13 радова из збирки МСУБ, ту ће бити они из Националног музеја модерне уметности – Центра „Помпиду” (Париз), Музеја савремене уметности (Загреб), Модерне галерије (Љубљана), Музеја савремене уметности (Скопље), Уметничке галерије (Дубровник), Народног музеја у Београду, Уметничке збирке САНУ, Уметничке галерије „Надежда Петровић” (Чачак) и других, као и из приватних колекција из земље и иностранства.

– Посебно скрећем пажњу посетиоцима на слику „Губилиште бр. 5” из 1977, која нам долази из Бобура, то је врло важно дело за његову каријеру јер је у првој сталној поставци тог музеја кадa је отворен била и она – истиче наша саговорница.

Документарни изложбени део – нешто што до сада није могло бити овако виђено када је Величковић у питању – представља фотографије и писма из породичне архиве уметника, уз филмски и видео-програм чије је емитовање предвиђено током трајања изложбе.

Светлана Митић додаје:

 – У обиљу материјала је и куриозитетна Владина фотографија на којој стоји у нашем музеју након његове изложбе из 1969, која је одржана управо у Салону музеја. Моћи ће да се погледају и његови рани цртежи, нека врста уметничког дневника, они нису завршили на зидовима, однегованог израза већ се на њима види како се развијао. А знамо да је код њега цртеж био изузетно важан и да је сам себе тумачио као великог цртача.

И управо ће та његова страст у мало другачијем, интимнијем амбијенту моћи да се види до 22. новембра и у просторијама Галерије Рима, која је овом делу његовог опуса посветила и шестотомну монографију „Величковић – цртежи 1955‒201”.

Како објашњава Невена Мартиновић, кустоскиња, биће ту радови настали између 1959. и 1971. (укључујући и један цртеж с почетка осамдесетих година), са фокусом на цртежима из шездесетих година као деценије која је за Величковића вишеструко историјски значајна.

– Шездесете године прошлог века представљале су динамичну и преломну деценију у његовом раду, чијим резултатима је гравитирао његов најранији корпус слика и цртежа, и из које ће у наредним декадама израсти импозантни опус и међународна каријера. Талентом и опсесивном посвећеношћу, строгом радном етиком и великим амбицијама, Величковић је већ у овој деценији створио дело чија је вредност препозната и потврђена наградама на најзначајнијим смотрама на београдској и југословенској ликовној сцени – на Бијеналу младих (Ријека, 1961), Октобарском салону (Београд, 1963), Тријеналу ликовних уметности (Београд, 1964)... Селекција цртежа подсећа на овај значајни период у његовом раду кроз репрезентативне радове међу којима су „Железничар” (1959) и „Утопљеник” (1962), пандани истоимених Величковићевих слика, композиција настала у Мајсторској радионици Крста Хегедушића 1962, „Распорени цвет” и „Фигура” са Бијенала у Сао Паолу 1963, као и „Слепи миш”, излаган на Париском бијеналу 1965. године – објашњава Невена Мартиновић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marijana, Novi Beograd
Postmodernisticka citadna strategija je onaj momenat kada je Velickovic postao svetski, a ne samo srpski umetnik. Veliki doprinos

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.