Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Univerzum Vladimira Veličkovića

Jednom od naših najvećih slikara posvećene su dve izložbe – retrospektivna u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i postavka crteža u prestoničkoj Galeriji Rima
„Губилиште број.7 ”, 1970, уље на платну (МСУБ) (Фото: Б. Јањић)

Bio je jedan je od naših najvećih slikara, od onih ljudi koji su Beograd obogaćivali duhom neformalne gospodstvenosti i od onih karaktera koji su izazivali pažnju čak i kad ćute. Akademik Vladimir Veličković (1935) napustio nas je iznenada 2019. Za sve što nam je podario, od srca ali često i resko, oštro, ne štedeći ni sebe ni nas, odužujemo mu se sada, dvema postavkama koje se otvaraju u razmaku od dva dana u dva prostora.

Velika retrospektivna izložba njegovih slika i crteža pred publikom će biti od danas u 16 sati u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (na dan kada ova kuća, čiji je Veličković bio i dugogodišnji predsednik Upravnog odbora, slavi svoj rođendan), dok će od petka u 19 sati pred posetiocima u beogradskoj Galeriji Rima (sa kojom je ovaj umetnik dugo i plodno sarađivao) biti izbor njegovih crteža.

Pod nazivom „Vladimir Veličković: figura kao izraz egzistencije”, više od sto radova prostiraće se na svih pet nivoa muzejskog zdanja na Ušću i evociraće do 21. februara 2022. uspomene na stvaraoca čije je prisustvo nezaobilazno u sagledavanju razvoja domaće i šire evropske umetnosti. Najpre u kontekstu kasnih pedesetih godina 20. veka, kako ističu kustoskinje Svetlana Mitić i Žaklina Ratković, kada se u njegovom stvaralaštvu uočava bliskost sa postnadrealističkim duhom jednog krila domaće umetničke scene, potom u okvirima pojave nove figuracije tokom šezdesetih godina, a nakon odlaska u Pariz 1966, kroz dalji razvoj ovog Veličkovićevog umetničkog izraza pod okriljem francuske nove figuracije. I, konačno, posebno osamdesetih godina, kada paralelno sa usponom svoje internacionalne karijere biva dovođen u vezu sa „postmodernističkom citatnom strategijom”.

Njih dve potrudile su se da hod kroz Veličkovićev prilično složen univerzum učine dodatno prijemčivijim i zanimljivijim jer postavku nisu koncipirale hronološki već prateći određene problemsko-tematske segmente u radu umetnika. Kroz deset odvojenih celina – „Mladost”, „Raspeća”, „Telo u pokretu”, „Mesta”, „Gubilišta”, „Glave”, „Poreklo”, „Životinje”, „Ništavilo”, „Bez imena” – obuhvaćen je opus koji korespondira sa najvišim dometima modernog i savremenog slikarstva.

– Sam Vlada kao umetnik omogućava takav način prezentacije, postavljajući još kao mlad određene tematske blokove koje će kasnije razvijati, ne šireći se previše ekstenzivno već menjajući idejnu podlogu kroz njih. I sam naslov izložbe, recimo, upućuje na to da je ta njegova figura, kad se pojavljuje i kad se ne pojavljuje, zapravo centralna tema čitavog njegovog stvaralaštva – priča nam Svetlana Mitić nekoliko dana pred svečano otvaranje.

„Slepi miš”, 1965, tuš na papiru (Galerija Rima)

Pored 13 radova iz zbirki MSUB, tu će biti oni iz Nacionalnog muzeja moderne umetnosti – Centra „Pompidu” (Pariz), Muzeja savremene umetnosti (Zagreb), Moderne galerije (Ljubljana), Muzeja savremene umetnosti (Skoplje), Umetničke galerije (Dubrovnik), Narodnog muzeja u Beogradu, Umetničke zbirke SANU, Umetničke galerije „Nadežda Petrović” (Čačak) i drugih, kao i iz privatnih kolekcija iz zemlje i inostranstva.

– Posebno skrećem pažnju posetiocima na sliku „Gubilište br. 5” iz 1977, koja nam dolazi iz Bobura, to je vrlo važno delo za njegovu karijeru jer je u prvoj stalnoj postavci tog muzeja kada je otvoren bila i ona – ističe naša sagovornica.

Dokumentarni izložbeni deo – nešto što do sada nije moglo biti ovako viđeno kada je Veličković u pitanju – predstavlja fotografije i pisma iz porodične arhive umetnika, uz filmski i video-program čije je emitovanje predviđeno tokom trajanja izložbe.

Svetlana Mitić dodaje:

 – U obilju materijala je i kuriozitetna Vladina fotografija na kojoj stoji u našem muzeju nakon njegove izložbe iz 1969, koja je održana upravo u Salonu muzeja. Moći će da se pogledaju i njegovi rani crteži, neka vrsta umetničkog dnevnika, oni nisu završili na zidovima, odnegovanog izraza već se na njima vidi kako se razvijao. A znamo da je kod njega crtež bio izuzetno važan i da je sam sebe tumačio kao velikog crtača.

I upravo će ta njegova strast u malo drugačijem, intimnijem ambijentu moći da se vidi do 22. novembra i u prostorijama Galerije Rima, koja je ovom delu njegovog opusa posvetila i šestotomnu monografiju „Veličković – crteži 1955‒201”.

Kako objašnjava Nevena Martinović, kustoskinja, biće tu radovi nastali između 1959. i 1971. (uključujući i jedan crtež s početka osamdesetih godina), sa fokusom na crtežima iz šezdesetih godina kao decenije koja je za Veličkovića višestruko istorijski značajna.

– Šezdesete godine prošlog veka predstavljale su dinamičnu i prelomnu deceniju u njegovom radu, čijim rezultatima je gravitirao njegov najraniji korpus slika i crteža, i iz koje će u narednim dekadama izrasti impozantni opus i međunarodna karijera. Talentom i opsesivnom posvećenošću, strogom radnom etikom i velikim ambicijama, Veličković je već u ovoj deceniji stvorio delo čija je vrednost prepoznata i potvrđena nagradama na najznačajnijim smotrama na beogradskoj i jugoslovenskoj likovnoj sceni – na Bijenalu mladih (Rijeka, 1961), Oktobarskom salonu (Beograd, 1963), Trijenalu likovnih umetnosti (Beograd, 1964)... Selekcija crteža podseća na ovaj značajni period u njegovom radu kroz reprezentativne radove među kojima su „Železničar” (1959) i „Utopljenik” (1962), pandani istoimenih Veličkovićevih slika, kompozicija nastala u Majstorskoj radionici Krsta Hegedušića 1962, „Rasporeni cvet” i „Figura” sa Bijenala u Sao Paolu 1963, kao i „Slepi miš”, izlagan na Pariskom bijenalu 1965. godine – objašnjava Nevena Martinović.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marijana, Novi Beograd
Postmodernisticka citadna strategija je onaj momenat kada je Velickovic postao svetski, a ne samo srpski umetnik. Veliki doprinos

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.