Стрес напада оне који журе

Особа под стресом стално жури. Томислав Мелцер, специјалиста социотерапије и психотерапије, објашњава да је реч о болесној журби, јер „увек мора да се уради нешто конструктивно и исплативо, не сме да изгуби време”.

– Таква особа време представља као свог непријатеља. Најблаже речено, време замишља као робу коју жели да искористи на најбољи могући начин. Када је то немогуће налази се под тензијом. Напетост опет производи непожељне последице као што су повишен или снижен крвни притисак, лупање и „прескакање” срца, болове у желуцу, несаницу, осећање трајног и неотклоњивог умора, отежану концентрацију, нервозу. Има и оних који постану осетљиви на топлоту и хладноћу, почну да им се зноје дланови, осете појачан апетит или га потпуно изгубе – побраја симптоме наш саговорник.

Људи који су под стресом, сем тог сталног осећаја да су им 24 сата недовољна за све нагомилане обавезе, рећи ће још и да се осећају као да им је живот у туђим рукама, да губе иницијативу и контролу над стварима и догађајима око себе.

Стрес, по правилу, наплати свој цех, најчешће кад човек помисли да је после дужег времена „скинуо све бриге са главе”. Таман се опусти и почне да размишља о лепим стварима кад нешто зашкрипи са здрављем, заболи га у грудима, „кврцне” у глави, жигне у стомаку…

– Опасност је прошла, али „мислећи мозак” наставља да погрешно очитава преживљене непожељне појаве и тог човека припрема и даље за бекство од опасности, судар са невољама. Неке ће аутомобилска сирена подсетити на звук за ваздушну опасност, другима ће зујање усисивача или поквареног фрижидера изазвати нелагоду и узнемирити их – подсећа стручњак за људску душу.

Неки ће, да би се умирили и утешили, посегнути за алкохолом или дрогом, верујући да ће се на тај начин решити свог проблема. Наравно, то је погрешан пут, баш као и повлачење у себе, безвољност, ћутање. Без лечења – ето посттрауматске депресије, на пример.

Питамо зато Томислава Мелцера како се проналази излаз из стресног стања.

– Најважније је да особа под стресом препозна узроке својих проблема и реакција, у којој ситуацији је престрављена, бесна, огорчена, напета, празна или тужна. Зашто се из чиста мира, без икаквог разлога, осећа депресивно и сумњичаво, да не кажем параноично – упозорава стручњак. – Установљено је и да и пријатне ситуације могу бити стресне. Неко занеми када угледа особу која му много значи, а у нашем народу познате су сузе радоснице, на пример када мајка плаче пошто јој се син јединац жив и здрав врати са опасног места. Ипак, то су ређе ситуације у нашим условима.

– Данас се напредовало у психотерапији и социотерапији, па такозваним посебним тренинзима уз помоћ терапеута може да се установи који је систем у организму најосетљивији на стрес, да ли се он манифестује као главобоља, мучнина у стомаку, лупање срца, несаница. Читав низ вежби опушта мишиће, ум, научи се и како се смирује пулс, за оне који имају такву сметњу у кризној ситуацији – подсећа Томислав Мелцер.

Саговорник даје и низ савета за особе склоне стресу.

– При прављењу распореда обавеза добро је увек остављати по десет минута луфта између активности. У другом случају, ако некоме не полази за руком да се растерети после неког мучног догађаја, нека прелиста ТВ програм. Истраживања у САД показала су да ишчекивање омиљене емисије за 40 одсто ублажава напетост. Исто тако, добро је избегавати људе који су негативни, од којих би се могле само чути жалопојке – каже специјалиста социотерапије и психотерапије.

Помиње и хумор, као и добар изглед и уредност који знатно поправљају самопоуздање. Потом и довољно спавања, скраћење времена проведеног испред малог екрана и бар 50 одсто мање кофеина. Дакле, чај уместо кафе. И бар десет вицева које ћете имати у глави и причати пријатељима када се будете дружили.