Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Септембарско повећање пензија трајно

Септембарско повећање пензија трајно
Јован Кркобабић Фото Танјуг

Иако је Расим Љајић, министар рада, јуче обрадовао пензионере да ће им од септембра повећати принадлежности за 10 одсто, ту милионску популацију забринуло је то што је министар успут додао и да је реч о једнократној помоћи. Ако је тако, то би могло значити да ће 1,3 милиона најстаријих у Србији у септембру добити повећање од 10 одсто, али да то неће ући у основицу за обрачун наредне пензије.

Међутим, Јован Кркобабић, потпредседник владе, потврдио је јуче за „Политику” да нема никаквих недоумица када је реч о најављеном повећању принадлежности.

– Пензије ће трајно, а не једнократно бити повећане. Дакле, није реч ни о каквој помоћи за један месец, већ о корекцији која ће се одразити на будућу основицу за обрачун пензија – појаснио је Кркобабић.

Упитан да ли ће то на било који начин утицати и на предстојеће редовно усклађивање пензија које тој милионској популацији припада од 1. октобра, Кркобабић је рекао да ће пензије од 1. октобра поново бити кориговане, у зависности од раста трошкова живота и зарада до тада.

Циљ је да се до краја године измени и Закон о пензијама у делу који се тиче усклађивања принадлежности, и то тако што би оне наредне године у зарадама учествовале са 70 процената, каже вицепремијер.

– С обзиром на то да је реч о заиста угроженој милионској популацији, мора јој се помоћи тиме што ће се пензије ванредно ускладити за ових 10 одсто – каже Кркобабић, истичући да се кренуло у реализацију пензионерских захтева који су постављени пред нову владу.

Ђуро Перић, члан Управног одбора Републичког пензијског фонда, каже да је уверен да је изјава министра Љајића само лоше интерпретирана и да је реч о трајном повећању пензија. Он појашњава да, међутим, није реч ни о каквом поклону пензионерима, већ само о ванредном усклађивању принадлежности, које на наплату стижу неколико месеци раније.

– Законом је предвиђено да се пензије ванредно усклађују сваког 1. јануара, уколико падну испод законом прописаног минимума од 60 одсто, што је био случај и лане и сада. Дакле, уместо да чекају наредну годину, пензионери ће сада добити тих 10 одсто који им по закону припадају, будући да су принадлежности од почетка године пале испод 60 одсто. У овом часу оне у просечној заради учествују са 55 процената.

Перић је уверен да ово септембарско повећање неће утицати и на корекцију која пензионерима следује по закону и од 1. октобра. Међутим, ни ова септембарска корекција неће решити смањење разлика између највиших и најнижих пензија. Наиме, пензионери који сада примају по 9.000 динара, с корекцијом од 10 одсто добиће по 900 динара више, док ће најбоље проћи они чије пензија прелази 1.100 евра. Ти пензионери ће добити скоро по 9.000 динара.

Члан УО Републичког пензијског фонда каже да је управо то питање које би требало да реши нови закон. Савез пензионера Србије већ је предложио да најнижа пензија не може бити нижа од социјалних примања. Дакле, неко ко је радио не може по примањима бити изједначен са оним ко никада није радио и да при том прима још мање.

Перић сматра да најављена септембарска корекција не би требало да буде доведена у питање јер би у буџету за ту исплату требало да буде довољно новца. Пројектујући буџет за ову годину, држава је рачунала да јој треба новац и за ванредно усклађивање пензија, које ће обрадовати пензионере пре Нове године, каже он.

Иначе, просечна пензија пензионера у Фонду ПИО запослених у марту је износила око 17.784 динара. Чек с тим износом примило је скоро 1,3 милиона пензионера. Најнижу пензију у Србији од око 110 евра или 9.082,40 динара прима 52676 пензионера, док највишу пензију по старом закону, близу 60.000 динара, има 2171 пензионер. Највишу пензију по новом закону, која износи више од 1.000 евра и износи 84.177,20 динара, прима 46 српских пензионера.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.