Шта може да се промени у предмету „убиство на шинама”

Убиство Властимира Милошевића 30. јануара 2017. године на трамвајским шинама у Улици 27. марта у Београду, по трећи пут је доспело у центар интересовања јавности. Први пут о овом убиству говорило се када је злочин почињен, други пут када су тројица окривљених, међу којима су Вељко Беливук и Марко Миљковић, ослобођени кривице за учешће у убиству и трећи пут – када је ухапшена Дијана Хркаловић, некадашња државна секретарка у МУП-у.

Предмет у којем су Беливук, Миљковић и Мирко Којић правоснажно ослобођени одговорности, тренутно се налази у Тужилаштву за организовани криминал (ТОК) које, како је потврђено за „Политику”, води поступак. Осим информације да је процес у току у тужилаштву је било немогуће сазнати било шта друго јер у овој институцији „не коментаришу актуелне предмете”. Према нашим незваничним сазнањима, предмет „убиство на шинама” већ дуже време налази се у ТОК-у.

После званичне информације да је бивша државна секретарка у МУП-у протеклог петка саслушана у ТОК-у и да јој је након тога, по предлогу поступајућег тужиоца, одређен притвор, других сазнања није било. Да је ухапшена због „убиства на шинама” и да се терети за трговину утицајем, не наводећи ниједну детаљнију чињеницу, изнео је председник Александар Вучић, гостујући на једној телевизији. Тек спорадично, из појединих медија могло је да се сазна податак да се Хркаловићева сумњичи да је Дејану Миленковићу Багзију, некадашњем шефу одељења за специјалне истражне методе, наложила да „успори” достављање извештаја о подацима из мобилних телефона окривљених.

После свега изнетог, намећу се питања може ли против тројице окривљених поново да буде покренут поступак и због чега, да ли Дијана Хркаловић може и под којим околностима да седне на оптуженичку клупу, да ли је откривен директни извршилац ликвидације и зашто је предмет из Вишег јавног тужилаштва прослеђен у ТОК?

Беливук, Миљковић и Којић, које је оптужница ВЈТ теретила да су помагачи Н. Н. извршиоцу убиства Милошевића, према речима адвоката Предрага Васовића, који је у овом процесу у својству браниоца заступао другоокривљеног и трећеокривљеног, не могу поново да одговарају за исту ствар.

– У поступку који је вођен пред Вишим судом у Београду по оптужници ВЈТ-а којом се Беливуку, Миљковићу и Којићу стављало на терет да су помагачи Н. Н. починиоцу убиства Властимира Милошевића донета је правоснажна ослобађајућа пресуда, у односу на сву тројицу оптужених. Начело забране поновног суђења за исту ствар – „не бис ин идем” (не два пута о једном) – утврђује да се не може поново гонити особа која је за исто кривично дело правоснажно осуђена или ослобођена или је против те особе оптужница одбијена или је поступак обустављен. Поменуто начело произлази из интереса правне сигурности и правичности. Колико год да су јаки докази који би се појавили, у смислу чињеничног кредибилитета, то не би могло да има за последицу да се истим осумњиченима поново суди за исту ствар – објашњава адвокат Васовић.

Имајући у виду да се процес у конкретном случају водио против тројице оптужених, у својству помагача Н. Н. извршиоцу, поступак би могао да буде покренут уколико тужилаштво прикупи доказе ко је непосредни починилац кривичног дела, односно ко је пуцао у Милошевића и убио га.

– Нема сметњи да се суди извршиоцу дела или оном ко га је евентуално подстакао на то, или организатору криминалне групе и њеним члановима, ако има доказа да је дело извршила организована криминална група. У поступку који је вођен, оптуженима је суђено као „обичним” саучесницима јер није било доказа да је злочин починила група или организована криминална група, у смислу појмова дефинисаних Кривичним закоником – објашњава наш саговорник.

Упитан које су претпоставке требало да постоје да би предмет из ВЈТ-а био прослеђен ТОК-у, адвокат Васовић наводи да је потребно да постоје околности које указују на сумњу да је кривично дело организованог криминала, односно да га је извршила организована криминална група или њени припадници. Група је организована ако има три или више особа који делују споразумно, неко време, у циљу вршења кривичних дела за која је запрећена казна затвора од четири године или строжа.

Сумње и докази

У фази истраге, Беливуку је стављено на терет да је непосредни извршилац убиства, а Миљковићу и Којићу да су саизвршиоци. Након окончања истраге, у којој је једини сведок, очевидац догађаја, изјавио да је извршилац висок око 175 центиметара и тежак око 75 килограма, а форензичко-фотолабораторијско вештачење показало да ниједан од тројице осумњичених не одговара особи која се на снимку види као она која испаљује хице у оштећеног, оптужени су као помагачи Н. Н. починиоцу у извршењу кривичног дела убиства.

– Очигледно је било, након окончања истраге, да нема доказа за оптужење за дело за које је у то време била запрећена казна затвора најмање 10 или од 30 до 40 година, па се тужилаштво определило за блажу квалификацију. Међутим, ни за блаже кривично дело није било доказа, па су оптужени ослобођени кривице. ВЈТ је покушао да докаже оптужницу исказима сведока, ДНК траговима на регистарској таблици и бравици гепека возила за које се тврдило да је користио извршилац, снимцима сигурносних камера и другим чињеницама, али то није био довољан квалитет доказа за осуђујућу пресуду – каже адвокат Васовић.