Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Потражња за бакром само ће да расте

„Црвено злато” новог доба нема довољно, а „Циђину” има шансу да постане један од значајнијих произвођача у Европи
руда бакра је кључна за производњу електричних аутомобила (EPA-EFE/Ronald Wittek)

Када се пре нешто мање од две деценије иноватор Илон Маск појавио са електричним аутомобилом „тесла” менаџмент тадашњег РТБ Бора, који је био у државном власништву, није ни сањао да ће то моћи дебело да наплати јер ће бакар постати „црвено злато” новог доба.

Сведоци смо да цена ове руде непрекидно расте, Бор повећава производњу и отвара ново налазиште „Чукару Пеки”, акције „Циђина”, већинског власника борског басена скачу на берзи, а корист ће осим Кинеза, имати и Србија.

Цео свет прихватио је електрична возила као добро решење у борби против емисије угљен-диоксида и климатских промена, али како та индустрија расте и постаје масовнија, на видело долазе проблеми које би њихова производња могла узроковати, а један од њих је и несташица бакра.

Ова руда је кључна за производњу електричних аутомобила, јер је за њих потребно чак четири пута више бакра у односу на количину која се троши у производњи класичних возила на бензински и дизел погон.

Међународна агенција за енергију процењује да ће бакар остати метал који се највише употребљава у производњи технологија које користе обновљиве изворе енергије. Треба узети у обзир и то да је од 224 налазишта бакра пронађених између 1990. и 2019, само њих 16 откривено у последњих 10 година, што значи да би проналажење и развој нових рудника требало да буде приоритет за подмиривање растуће тражње за зеленом енергијом. Предвиђа се да ће до 2030, потражња за бакром порасти за готово 600 одсто.

Повећана улагања у ово рударство вероватно ће се појавити као одговор на пораст тражње с обзиром на то да је бакар неопходан сапутник у испоруци батерија за производњу електричних аутомобила, али све то ће се одразити на цену бакра и аутомобила.

Од почетка прошле године, када је порасла на 9.000 долара по тони, цена бакра је наставила да расте и пре неколико дана је достигла 13.300 долара, па је пала на 10.150.

Овакав развој догађаја је од користи за кинеску компанију „Циђин” чије акције су на Хонгконшкој берзи порасле за 8,2 одсто. Она је највећи извозник Србије, са двогодишњим приходом од 1,7 милијарди евра. За осам месеци 2021. извоз је био 556,1 милион евра. Притом је у првој половини године 12 одсто увећана производња из постојећих капацитета, а како је најавио Бенџамин Ђао, главни инжењер компаније „Циђин”, очекивања су да на крају 2021. производња буде већа за 38 процената.

Комплекс некадашњег РТБ Бор чији је сада већински власник „Циђин ” (И. Милутиновић)

„Циђин”, у чијем власништву је 63 одсто некадашњег РТБ Бор, у глобалној несташици залиха бакра видео је своју шансу и до краја године отвориће нови рудник „Чукару пеки”. Више пута до сада је речено да ће његова експлоатација Србију, која је сада пети произвођач бакра у Европи позиционирати на друго место, одмах иза Пољске. Пројектована је годишња производња од 3,3 милиона тона руде бакра и злата, а експлоатационе резерве износе око 37 милиона тона руде.

Мирослав Игњатовић, саветник у Удружењу за енергетику и рударство Привредне коморе Србије, сматра да ће потражња за бакром само да расте јер га нема довољно. Пошто прође криза која је делом проузрокована пандемијом ковида, а делом и због недостатка енергената, доћи ће до развоја индустријске производње, а то ће условити већу потражњу за бакром.

– Не верујем да ће цена на берзи да пада, она може само да буде на овом нивоу, или већа у наредном период. То одговара „Циђину”, као нашем највећем руднику. Донекле ће то повећање на берзи моћи да амортизује поскупљење струје, која утиче са 60 процената у трошковима производње бакра – напомиње Игњатовић.

Наш саговорник наглашава да ће нови рудник „Чукару пеки”, знатно допринети целокупном билансу производње бакра, као и учешћу рударства у БДП-у Србије.

– Квалитет тог концентрата биће изнад постојећег који се добија из површинске експлоатације. Не би требало да има већих проблема када је реч о заштити животне средине, јер је у питању подземна експлоатација, где мање долази до ерозирања земљишта и уништавања околине. Корист ће имати и држава јер је власник трећине рудника и са друге стране наплаћиваће рудну ренту. Осим тога, отварањем новог рудника долази и до запошљавања радника – наводи Игњатовић.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, такође каже да светске околности – велика потражња и висока цена бакра – погодују како „Циђину”, тако и држави Србији, која има трећину власништва.

– „Циђин” запошљава наше раднике. Када Кинезима иде добро, биће добро и радницима јер имају сигуран посао. Повећавање производње и успешно пословање ове компаније у Србији је добра вест која одавде иде у свет. Али, ако се више производи већа је еколошка штета. За сада имамо проблеме са Кинезима на пољу заштите животне средине. Добри пословни резултати им пружају могућност да еколошку заштиту доведу на висок ниво. Држава сада треба да искористи шансу и натера их да реше еколошке проблеме када им добро иде – објашњава Савић.

Одабир кинеског „Циђина” за стратешког партнера за РТБ Бор се, према оцени професора Савића, показао као добар потез. Кинези су упумпали новац, довели људе и на крају отварају рудник на чијој је реализацији држава радила деценијама. РТБ Бор је сам по себи увек био потенцијал, наглашава Савић, али да је држава остала власник не би успела да направи профит који су направили Кинези ни за 15 година.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Deki
U svim zamljama rudnike otvaraju privatna preduzeća.Šta je kod nas problem?Što su to Kinezi?Da su Amerikanci,o ovome se uopšte ne bi pričalo.
gordana
Potpuno saglasna. Nije tacno da Srbija ima 30 odsto udela u ZiJin vec je 100 odsto Zijin a sa njima je Vlada sklopila Memorandum o razumevanu kada im je dala dozvolu za eksplotacaciju. Mi blagog pijma nemamo koliko ce oni iskopati rude STVARNO koliko ce zaraditi a koliko cemo mi zaraditi i biti na gubitku. Profesori su pali na ispitu!
vox ex populi
Ne treba biti prepametan pa znati da je bakar strateški metal, da će potražnja za njim uvijek rasti i da će mu cijena rasti jer ništa nije beskonačno. Prodaja rudnika Bor je ludost, pokraj tri velike fabrike kabela.
Boza
RTB Bor je u vlasništvu Kineza. kakve veze više Srbija ima sa tim. Odvlaće nam ključne resurse i mi se još i hvalimo time.
Budimir Djokić
Kakve veze Srbija ima sa rudnikom u Boru? To je sad kindski rudnik, kinezi uzimaju profit, a nama ostaje zagadjenje od jalovine.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.