Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Potražnja za bakrom samo će da raste

„Crveno zlato” novog doba nema dovoljno, a „Ciđinu” ima šansu da postane jedan od značajnijih proizvođača u Evropi
руда бакра је кључна за производњу електричних аутомобила (EPA-EFE/Ronald Wittek)

Kada se pre nešto manje od dve decenije inovator Ilon Mask pojavio sa električnim automobilom „tesla” menadžment tadašnjeg RTB Bora, koji je bio u državnom vlasništvu, nije ni sanjao da će to moći debelo da naplati jer će bakar postati „crveno zlato” novog doba.

Svedoci smo da cena ove rude neprekidno raste, Bor povećava proizvodnju i otvara novo nalazište „Čukaru Peki”, akcije „Ciđina”, većinskog vlasnika borskog basena skaču na berzi, a korist će osim Kineza, imati i Srbija.

Ceo svet prihvatio je električna vozila kao dobro rešenje u borbi protiv emisije ugljen-dioksida i klimatskih promena, ali kako ta industrija raste i postaje masovnija, na videlo dolaze problemi koje bi njihova proizvodnja mogla uzrokovati, a jedan od njih je i nestašica bakra.

Ova ruda je ključna za proizvodnju električnih automobila, jer je za njih potrebno čak četiri puta više bakra u odnosu na količinu koja se troši u proizvodnji klasičnih vozila na benzinski i dizel pogon.

Međunarodna agencija za energiju procenjuje da će bakar ostati metal koji se najviše upotrebljava u proizvodnji tehnologija koje koriste obnovljive izvore energije. Treba uzeti u obzir i to da je od 224 nalazišta bakra pronađenih između 1990. i 2019, samo njih 16 otkriveno u poslednjih 10 godina, što znači da bi pronalaženje i razvoj novih rudnika trebalo da bude prioritet za podmirivanje rastuće tražnje za zelenom energijom. Predviđa se da će do 2030, potražnja za bakrom porasti za gotovo 600 odsto.

Povećana ulaganja u ovo rudarstvo verovatno će se pojaviti kao odgovor na porast tražnje s obzirom na to da je bakar neophodan saputnik u isporuci baterija za proizvodnju električnih automobila, ali sve to će se odraziti na cenu bakra i automobila.

Od početka prošle godine, kada je porasla na 9.000 dolara po toni, cena bakra je nastavila da raste i pre nekoliko dana je dostigla 13.300 dolara, pa je pala na 10.150.

Ovakav razvoj događaja je od koristi za kinesku kompaniju „Ciđin” čije akcije su na Hongkonškoj berzi porasle za 8,2 odsto. Ona je najveći izvoznik Srbije, sa dvogodišnjim prihodom od 1,7 milijardi evra. Za osam meseci 2021. izvoz je bio 556,1 milion evra. Pritom je u prvoj polovini godine 12 odsto uvećana proizvodnja iz postojećih kapaciteta, a kako je najavio Bendžamin Đao, glavni inženjer kompanije „Ciđin”, očekivanja su da na kraju 2021. proizvodnja bude veća za 38 procenata.

Kompleks nekadašnjeg RTB Bor čiji je sada većinski vlasnik „Ciđin ” (I. Milutinović)

„Ciđin”, u čijem vlasništvu je 63 odsto nekadašnjeg RTB Bor, u globalnoj nestašici zaliha bakra video je svoju šansu i do kraja godine otvoriće novi rudnik „Čukaru peki”. Više puta do sada je rečeno da će njegova eksploatacija Srbiju, koja je sada peti proizvođač bakra u Evropi pozicionirati na drugo mesto, odmah iza Poljske. Projektovana je godišnja proizvodnja od 3,3 miliona tona rude bakra i zlata, a eksploatacione rezerve iznose oko 37 miliona tona rude.

Miroslav Ignjatović, savetnik u Udruženju za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije, smatra da će potražnja za bakrom samo da raste jer ga nema dovoljno. Pošto prođe kriza koja je delom prouzrokovana pandemijom kovida, a delom i zbog nedostatka energenata, doći će do razvoja industrijske proizvodnje, a to će usloviti veću potražnju za bakrom.

– Ne verujem da će cena na berzi da pada, ona može samo da bude na ovom nivou, ili veća u narednom period. To odgovara „Ciđinu”, kao našem najvećem rudniku. Donekle će to povećanje na berzi moći da amortizuje poskupljenje struje, koja utiče sa 60 procenata u troškovima proizvodnje bakra – napominje Ignjatović.

Naš sagovornik naglašava da će novi rudnik „Čukaru peki”, znatno doprineti celokupnom bilansu proizvodnje bakra, kao i učešću rudarstva u BDP-u Srbije.

– Kvalitet tog koncentrata biće iznad postojećeg koji se dobija iz površinske eksploatacije. Ne bi trebalo da ima većih problema kada je reč o zaštiti životne sredine, jer je u pitanju podzemna eksploatacija, gde manje dolazi do eroziranja zemljišta i uništavanja okoline. Korist će imati i država jer je vlasnik trećine rudnika i sa druge strane naplaćivaće rudnu rentu. Osim toga, otvaranjem novog rudnika dolazi i do zapošljavanja radnika – navodi Ignjatović.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, takođe kaže da svetske okolnosti – velika potražnja i visoka cena bakra – pogoduju kako „Ciđinu”, tako i državi Srbiji, koja ima trećinu vlasništva.

– „Ciđin” zapošljava naše radnike. Kada Kinezima ide dobro, biće dobro i radnicima jer imaju siguran posao. Povećavanje proizvodnje i uspešno poslovanje ove kompanije u Srbiji je dobra vest koja odavde ide u svet. Ali, ako se više proizvodi veća je ekološka šteta. Za sada imamo probleme sa Kinezima na polju zaštite životne sredine. Dobri poslovni rezultati im pružaju mogućnost da ekološku zaštitu dovedu na visok nivo. Država sada treba da iskoristi šansu i natera ih da reše ekološke probleme kada im dobro ide – objašnjava Savić.

Odabir kineskog „Ciđina” za strateškog partnera za RTB Bor se, prema oceni profesora Savića, pokazao kao dobar potez. Kinezi su upumpali novac, doveli ljude i na kraju otvaraju rudnik na čijoj je realizaciji država radila decenijama. RTB Bor je sam po sebi uvek bio potencijal, naglašava Savić, ali da je država ostala vlasnik ne bi uspela da napravi profit koji su napravili Kinezi ni za 15 godina.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Deki
U svim zamljama rudnike otvaraju privatna preduzeća.Šta je kod nas problem?Što su to Kinezi?Da su Amerikanci,o ovome se uopšte ne bi pričalo.
gordana
Potpuno saglasna. Nije tacno da Srbija ima 30 odsto udela u ZiJin vec je 100 odsto Zijin a sa njima je Vlada sklopila Memorandum o razumevanu kada im je dala dozvolu za eksplotacaciju. Mi blagog pijma nemamo koliko ce oni iskopati rude STVARNO koliko ce zaraditi a koliko cemo mi zaraditi i biti na gubitku. Profesori su pali na ispitu!
vox ex populi
Ne treba biti prepametan pa znati da je bakar strateški metal, da će potražnja za njim uvijek rasti i da će mu cijena rasti jer ništa nije beskonačno. Prodaja rudnika Bor je ludost, pokraj tri velike fabrike kabela.
Boza
RTB Bor je u vlasništvu Kineza. kakve veze više Srbija ima sa tim. Odvlaće nam ključne resurse i mi se još i hvalimo time.
Budimir Djokić
Kakve veze Srbija ima sa rudnikom u Boru? To je sad kindski rudnik, kinezi uzimaju profit, a nama ostaje zagadjenje od jalovine.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.