Signal za uzbunu zbog vrtoglavog poskupljenja volframa

Borba za nalazišta i eksploataciju retkih metala ne prestaje, a cene nekih od njih poslednjih meseci vrtoglavo rastu pa se po dragocenosti sve češće porede sa zlatom i naftom. Od početka ove godine u svetskim medijima najviše se govori o volframu – metalu posebnih karakteristika, „ tvrdog poput dijamanta”, a čiju cenu je rat u Iranu podigao na rekordni nivo.

Kako se navodi, najvažniji međuproizvod u proizvodnji volframa na tržištu u Roterdamu poskupeo je oko 50 odsto, što je uporedivo s rastom cena nafte. Zbog visoke otpornosti na toplotu i koroziju, ovaj metal ključan je u industriji za izradu tvrdih legura, alata, municije i u vazduhoplovstvu. Nezamenjiv je za brojne ključne industrije u proizvodnji alata, mašinstvu i vojnoj industriji. Zbog toga je za mnoge privrede, a posebno nemačku, sve ovo ozbiljan signal za uzbunu.

Brisel je volfram zvanično klasifikovao kao kritičnu i stratešku sirovinu. Iako je ovo naglo poskupljenje povezano s ratom, rastom vojne potrošnje i geopolitičkom zavisnošću – ključnim faktorom ovakve situacije na tržištu smatra se Kina koja je najveći globalni proizvođač volframa s udelom od oko 79 odsto svetske proizvodnje. Slede Vijetnam sa oko sedam odsto, zatim Severna Koreja, Bolivija i Rusija sa pojedinačnim udelima od oko dva i dva i po odsto. Ostale zemlje zajedno učestvuju sa oko osam procenata, pri čemu pojedinačni udeli ne prelaze dva odsto, po podacima Vorld majning data 2026.

Peking je, međutim prošle godine uveo nove izvozne kontrole, od kada je kineski izvoz tog metala smanjen za oko 40 odsto.

Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo u Privrednoj komori Srbije (PKS), kaže za „Politiku” da Srbija nema eksploataciju volframa, tako da nema ni dodatne informacije o stanju na tržištu iz domaće perspektive. Potvrđuje da je na globalnom nivou uočljiv jasan trend pada proizvodnje sirovog volframa u poslednjih pet godina.

– Ovo je jedan od ključnih faktora pritiska na rast cena. Dodatno, tržište je izrazito koncentrisano. Kina već duži niz godina dominira kako u eksploataciji, tako i u preradi volframa, dok značajnije uloge imaju još i Rusija, Severna Koreja i Vijetnam. Ovakva koncentracija proizvodnje povećava osetljivost tržišta na regulatorne mere, izvozne politike i geopolitičke rizike – ističe Savić.

Istovremeno, s ovakvim stanjem beleži se kontinuiran rast industrijske proizvodnje u Aziji, posebno u sektorima koji intenzivno koriste volfram (proizvodnja alata, automobilska i vojna industrija, energetika). Time raste i tražnja za ovim metalom. S obzirom na to da za mnoge primene ne postoji adekvatna zamena, tražnja je relativno neelastična, što dodatno podstiče rast cena u uslovima ograničene ponude. Naš sagovornik napominje da važan faktor predstavljaju i lanci snabdevanja. Poremećaji u logistici, povećani troškovi transporta i energenata, kao i produženi rokovi isporuke, dodatno utiču na rast cena i povećavaju neizvesnost na tržištu.

– Treba imati u vidu da se volfram ne kotira na velikim robnim berzama, već se trgovina uglavnom obavlja na osnovu direktnih ugovora između proizvođača i kupaca. Zbog toga je tržište manje transparentno, a cene podložnije naglim oscilacijama usled promena u ponudi i tražnji – napominje naš sagovornik.

Nalazište volframa postojala su i u Srbiji. Eksploatisan je i u vreme SFRJ zajedno sa zlatom, pre svega u rudniku Blagojev Kamen (između Kučeva i Majdanpeka). Prema nekim podacima, proizvodnja je obustavljena 1966. godine i nema zvaničnih podataka da li se razmišlja o aktiviranju tog nalazišta.

Prema informacijama iz PKS, zasnovanim na podacima Republičkog zavoda za statistiku, koje su dostavljene našem listu, na tržištu Srbije uglavnom su prisutni uvozni volframovi proizvodi, kao što su prah, sirovi volfram, šipke, profili, žice, trake, limovi, folije od volframa, što znači i da će kriza u ovom sektoru uticati i na domaće proizvođače i krajnju cenu njihovih proizvoda.

Uvoz volframa je i u našoj zemlji u porastu. Prošle godine vredeo je oko 370.000 evra, odnosno oko 100.000 evra više nego u 2024. godini.