Драма из Београда – у Сијетлу

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 17. јула – Свет је мали, поготову кад су велики – злочини. Покољи које су нацисти починили у Београду, за време Другог светског рата, довели су до савремене драме у – Сијетлу.

Испоставља се, наиме, да у околини тог града на северозападу САД, живе и припадник некадашње есесовске злогласне „казнене експедиције” и човек коме је она убила оца и више чланова породице у онда окупираном главном граду некадашње Југославије. Никад се, по свему судећи, нису срели али су им судбине сурово испреплетане…

Крв ми је узаврела кад сам на радију чуо да је овде откривен члан „Ајнзац (борбене) групе” одговорне за убијање 17.000 грађана Србије, међу којима и мог оца – каже Сретен Нешић (67), из Киркленда. Вест која га је узбудила је, да подсетимо, говорила да је Министарство правосуђа САД повело поступак за одузимање америчког држављанства (стеченог пре више од четири деценије) Петеру Егнеру (86) – из Белвјуа, такође предграђа Сијетла – зато што је починио деликт кад није пријавио да је био у нацистичким редовима.

„Желео бих да га погледам у очи и да га питам да ли се сећа Голуба Нешића и да ли је икад чуо за то име” – изјавио је Сретен „Сијетл постинтелиџенсеру”, подсећајући на очеву трагедију. Не жели Егнеру смрт, каже, већ да му „довољна казна, ако је у њему остало имало човечности, буде – да сагледа сва лица која је убио или помогао да буду убијена, и да му она не дозволе да мирно спава”.

Шта је „довољна казна” за Егнера, тешко је рећи на основу досад познатих чињеница. Он признаје једино да је био члан „Ајнзац групе”, али само као преводилац и затворенички стражар, а његов адвокат тврди да ни министарство не тврди да је „лично убијао и мучио”. По овдашњој пракси, требало би да уследи протеривање одавде у земљу (сада Република Србија) где је био у служби нацистичких окупатора.

„Сијетл тајмс” подсећа, међутим, на случај од пре две деценије када је једном летонском нацистичком колаборанту, који је такође откривен у савезној држави Вашингтон, судски процес потрајао две године. Онда се установило како „због болести не може да путује” па је убрзо затим умро, у 82. години, у САД…

Сада се пажња бар јавности Сијетла усредсредила на потресну исповест суграђанина Сретена Нешића. Имао је само годину дана кад му је отац убијен, али је јавности пренео сведочења родбине.

Подсетио је, тако, да су нацисти у своје редове онда укључивали и Југословене немачког порекла (фолксдојчере) и да су двојица од њих дошла једне ноћи у ресторан, у Ритопеку, његовог оца (који је тада имао 25 година). Одатле су удаљени јер су вређали Србе, али су се вратили, ухапсили Голуба и одвели га у логор на Бањици. Није помогло што су Голубова супруга и мајка, продавши вероватно све што су имали, сакупиле новац који су затим слале да би га оданде спасли. Убијен је, око годину дана после затварања, у пролеће 1942. и пао у раку коју је, под присилом сам ископао, а коју је, такође под присилом, земљом затрпао његов сапатник и рођак Драган Нешић.

Голубова супруга Милица убрзо затим је умрла од запаљења плућа, задобијеног после пада у снег, приликом једног од многих одлазака с надом да ће новцем одобровољити стражаре да јој пусте мужа на слободу. „Претпостављамо да је више од 10 чланова наше породице убијено у нацистичком заточеништву” – каже Сретен. Њега су, додаје, одгајили баба и стриц који је био у Покрету отпора. Као младић је потом отишао у Немачку на рад…

Други светски рат, есесовци, фолксдојчери, становници Ритопека, затворени на Бањици, Немачка, Сијетл – испреплетали су се у животима две породице из ондашње Југославије. Страдали су Нешићи, а Петера Егнера његов адвокат настоји да одбрани као „невиног и остарелог”.

„Ако је фалсификовао податке о својој прошлости кад је овамо имигрирао, то је више него довољно да буде прогнан” – изјавио је медијима Хенри Фридман, који је преживео холокауст. Шта ће урадити америчко правосуђе – остаје да се види.