Назире се крај поступка за промену Устава

Народна скупштина има времена да до јануара идуће године спроведе све неопходне процедуре за промену Устава у делу који се односи на правосуђе, то је сасвим довољно јер смо завршили поступак пред Венецијанском комисијом, каже Јелена Жарић Ковачевић (СНС), председница Одбора за уставна и законодавна питања, који треба да сачини предлог о коме ће се изјаснити парламент, након чега би, уколико буде усвојен, коначну реч дали грађани на референдуму.

Венецијанска комисија дала је позитивно мишљење на предлог амандмана на Устав, али има оних, па и међу посланицима, који оштро критикују предложено, уз оцену да ћемо добити „судократију”, хоћемо ли?

Нема места за овакву врсту бојазни. Начин избора судија у последњих 30 година се променио. Прошли смо пут од чисто политичког избора на Одбору за правосуђе деведесетих година, преко Високог савета правосуђа и дошли до предлагања судија на основу конкурса преко Високог савета судства. Овај пут подразумевао је све већу деполитизацију, али и веће учешће струке при избору судија. Подсећам да је ВСС основан 2010. године и да је за 11 година прерастао у кредибилну институцију, чији положај овом уставном реформом само ојачавамо.

Где има решење какво се нама предлаже, у Француској, Немачкој, на пример, нема?

Користећи упоредну анализу приликом израде уставних амандмана, могли смо да видимо да, на пример, Словенија има Високи савет судства који чине шест судија изабраних међу судијама, пет чланова из других правних професија, које је Народна скупштина изабрала на предлог председника Републике Словеније. Дакле, имали смо на уму и упоредну анализу, али и специфичности нашег правосудног система. Не постоји универзални образац по коме би се могле спроводити реформе правосудног система.

Имамо сада судије које се отворено баве политиком и, мада има механизама да се то санкционише, све се своди на осуде, шта ће бити кад се, како кажу критичари ових решења, судије саме буду бирале, хоће ли нам правда бити још даља?

Закон о судијама забрањује свако политичко деловање судија, али бих подсетила да Народна скупштина нема надлежности у погледу позивања на одговорност због таквог деловања. Циљ који је стављен пред нас који смо учествовали у спровођењу уставних промена свакако није био да правда буде даља, напротив – интенција је ефикасније правосуђе, које ће бити ближе грађанима и које ће сваком појединцу гарантовати једнако право на приступ правди и могућност заштите интереса у различитим судским поступцима.

Ви сте у неколико наврата оспоравали кандидатуре за судије које је предлагао Високи савет судства, ваше колеге, такође, и то због безбедносних разлога, страхујете ли од тога шта ће бити кад то не буде могуће?

Механизми који су предвиђени уставним променама подразумевају потпуно одсуство било каквог политичког утицаја на избор судија, ако би се могућност оспоравања кандидата која је предвиђена пословником уопште могла назвати политичким утицајем. С друге стране, такав избор судија значиће већу одговорност за Високи савет судства, али и за комисију коју ће чинити, између осталог, истакнути правници које бира Народна скупштина, а која ће предлагати кандидате уколико Високи савет судства не буде могао да донесе одлуку. Јако квалификована већина која се тражи за доношење одлука о избору судија је управо механизам који истовремено постиже два циља – одабир најквалитетнијих могућих кадрова за судије и јачање одговорности чланова Високог савета судства, који су у већини судије.

Венецијанска комисија у свом мишљењу, како наводе, страхује због „једнопартијског састава скупштине” и истиче да „постоји снажна потреба за усвајање инклузивног приступа, стога је важно да власт активно тражи учешће и допринос опозиције”, како ви видите овај став?

Представници Венецијанске комисије честитали су делегацији Србије на високом степену инклузивности и транспарентности у току поступка и охрабрили нас да тако наставимо. Невероватно је и неприхватљиво за мене као председника надлежног скупштинског одбора који је организовао јавна слушања да опозициони лидери лично нису узели учешће у најважнијој ствари која се тиче свих грађана Србије. Инклузивност на којој инсистира Венецијанска комисија није се односила само на опозицију, већ и на струковна удружења, академску заједницу и невладин сектор, а који су, свако са свог аспекта, узели учешће у јавним слушањима и дали допринос да уставни амандмани буду што квалитетније формулисани.

Мислите да је могуће у овом сазиву променити и Закон о референдуму, и усвојити амандмане, и организовати референдум, и каква би динамика била?

Крај поступка се назире. Венецијанска комисија је дала позитивно мишљење на уставне амандмане. Закон о референдуму се у овом тренутку усаглашава с препорукама Венецијанске комисије и ускоро можемо да очекујемо да се у форми предлога нађе пред народним посланицима у пленуму. После тога можемо да кажемо да ће уследити начелна расправа о уставним променама и расписивање референдума уколико две трећине народних посланика гласа за то. Оно што је значајно јесте чињеница да би овај сазив Народне скупштине требало да потврди резултате референдума. Дакле, до јануара месеца имамо времена да спроведемо поступак, а то је сада сасвим довољно јер смо поступак пред Венецијанском комисијом завршили.