Успон и пад комичаревог царства

Стендап комичар Бепе Грило брзином светлости је покрет који „Италију изводи из ЕУ и протерује евро валуту” лансирао право у проевропску владу. Винуо је својих Пет звездица у политичко небо, а потом идеју, попут стартапа, „продао” млађима, који су успели на овој платформи да дају Риму прву градоначелницу. Али, како су узлетели – тако сада падају. Након минулих избора у Риму, више нису у рангу „пет звездица”.

Избор првог човека Вечног града био је више од питања будућности, сада већ бивше градоначелнице Вирџиније Рађи. Њен суноврат је први тест за бившег премијера Ђузепа Контеа, који је у августу преузео дужност шефа покрета, а већ послује с губицима. Падом у Риму наглашена је и његова слабост као лидера. Рађијева, која је лани била глас промена, није се ни пласирала у другу изборну рунду, у којој је победу однео њен наследник, а кандидат левог центра Роберто Гвалтијери. Демократа. Он је весник повратка левице и знак да је Грилово чедо проживело пет минута славе. Штавише, левица је у финалу потукла десницу. Гвалтијери је надјачао ривала којег је дала националконзервативна странка Браћа Италије.

А 2016, година процвата Пет звездица, била је таква да би победио ко год да је трчао за њих у Риму. Освајање престонице лансирало их је на општим изборима 2018, када су постали највећа странка у парламенту. Тада неприкосновени, „испрашили” су демократе, али је на дуже стазе неискуство ипак узело данак. Пет година касније Римљани имају исте проблеме – саобраћај, квалитет ваздуха, градски превоз, смеће на улицама које су морали да возе у Напуљ. Да не говоримо о мафији и обећању да ће почистити коруптивни систем.

Зато је опет „промешан шпил”, а бирачи су извукли бившег министра економије Гвалтијерија. Конте ће се правдати изговорима да његове структурне промене још нису узеле маха и да је покрет увек бољи на националном нивоу у односу на локалне изборе. Ипак, тријумф левице могао би да подстакне на размишљање о Контеу и његовом савезу с демократама који, по некима, нарушава идентитет не тако давно најјаче странке у парламенту, којој сада пре пристаје назив „покрет без пет звездица”. Због тога ће бирачима бити све теже да схвате зашто би сутра гласали за њих, а не за демократе. Узмимо у обзир и то да подршка Контеу није преточена у гласове за кандидате на локалним изборима. Покрет је добро прошао само тамо где је био у савезу с демократама, попут Болоње и Напуља. Изгубили су Рим и Торино.

А где је ту Драги?

Избори у Риму неће имате тренутне последице кад је реч о стабилности владе националног јединства. Штавише, ово су били први избори од када је Марио Драги постао премијер, а у наредном периоду могли би само да га ојачају. Његово вођство је неупитно, иако исход јесте нагласио пукотине унутар владајуће шаролике коалиције (у којој је и десничарска Лига) и тестираће јединство међу савезницима. Али резултати, поготову у Риму и Торину, сугеришу другу битну ствар – да је потребно преиспитати уврежено мишљење да ће десни центар свакако победити на националном нивоу. Десница Италији није донела обећану ренесансу, што је демократе (које грађани током претходног гласања више нису могли да поднесу) вратило у игру.

Дакле, отписани су се вратили, а шеф демократа и бивши премијер Енрико Лета ликује на рачун великог успеха који је показао да се десница може поразити. Лета на сав глас говори да је ово и победа Европе и да Италија потврђује европски тренд успона левице. Наиме, након што су социјалдемократе узеле Немачку, а коалиција предвођена лабуристима Норвешку, кандидати странака левог центра надмоћно су освојили Милано, Напуљ, Болоњу, Рим, Торино. Лета победу тумачи и као поруку бирача да желе опоравак, а не сукобе. Тријумф левог центра указује на то да и десница плаче. Али не претерано. Сјај Покрета пет звездица је избледео, али десничарски савез – Лига, Напред Италија и Браћа Италије – још има шансе на националним изборима 2023. Десница и даље највећу подршку ужива у мањим градовима и селима. Али њих додатно кочи то што савез има проблеме „интимне природе”. Матео Салвини (Лига) и Ђорђа Мелони (Браћа Италије) воде грађански рат за превласт. Ови некада моћни савезници се удаљавају од када се Лига придружила Драгијевој коалицији. Мелонијева је успела да уновчи чврст став „нипошто с Драгијем”, узевши тако гласове Лиге и Пет звездица. Она јача, али моћ савеза у којем је некада конце повлачио Силвио Берлускони, бледи – а 2023. је далеко.