Европу муче пркосна Варшава и гасна криза

Незапамћена енергетска криза, одложено. Пркосна Пољска, неизбежно. Тако су јуче распоређене кључне теме дводневног самита Европског савета (21–22. октобар), првобитно заказаног на тему пандемије и вакцина, новог продора миграната (из правца Белорусије), и улагања у дигиталне технологије.

Шокантни узлет цена природног гаса на европском тржишту енергената и процена пољског правосуђа (7. октобар) да поједини закони ЕУ нису у сагласју с домаћим законодавством те земље, па сходно томе тамо и не важе, наметнула је Бриселу нове приоритете за октобарско окупљање. Чланство ЕУ дубоко је подељено у вези с обе новонаметнуте теме: гасне кризе и неукротиве Варшаве. У тој арени Европска комисија на челу с Урсулом фон дер Лајен ове седмице почиње да уочава конкретне последице енергетске зависности ЕУ од спољног света.

„Растуће цене гаса у ЕУ излажу предузећа широм блока ризику да ставе катанац. Истовремено, текуће цене ’плавог горива’ утичу на то да угрожена домаћинства једва састављају крај с крајем због нараслих рачуна за струју”, истакла је Фон дер Лајенова у изјави коју преноси „Раша тудеј”.

Шта сада бива са „зеленом агендом” ЕУ за 2030, односно 2050. годину?

Брисел не одустаје, али Европљани пред грејну сезону траже друге одговоре. Наиме, има ли ЕУ свој „европски одговор” за гасну кризу, на чему првенствено инсистирају Француска и Шпанија? Немачка је увези с тим равнодушна, а Мађарска у међувремену сматра да Брисел води „глупу” климатско-енергетску политику?

С друге стране, шта да ради Брисел с „неукротивом” Варшавом, која од 7. октобра не признаје врховну супремацију (појединих) европских закона на својој територији?

Тим поводом Урсула фон дер Лајен најавила је „акцију” против Варшаве, док је премијер Пољске узвратио да његова земља неће прихватити „уцене” централе у Бриселу. На терену се тим поводом јуче огласио и Европски парламент претњом да ће тужити Европску комисију Европском суду правде уколико хитро не покрене акцију против чланица које не поштују узусе европског права.

Како Брисел да избегне два истовремена „политичка меча” са чланством, где у случају „гасне кризе” већи део чланица (без најбогатијих) очекује мало већу акцију централе ЕУ од „приручника” који је 13. октобра разаслат чланству? У том документу Брисел је изнео сугестије за низ краткорочних и даљих мера које би државе чланице могле да примене због енергетске кризе, али да притом не изађу из оквира законске регулативе и приоритета ЕУ.

Управо у вези с тим ко коме поставља законске оквире – неизабрана централа ЕУ државама чланицама уније и њиховом (на демократским изборима) изабраном руководству или можда и обрнуто – Брисел и Варшава сада стоје на брвну, с кога је неизвесно како ће се сићи.

Са своје стране, Шарл Мишел, председник Европског савета и домаћин овог европског самита, у писму позивници члановима најавио је спремност да се „дотакне” тема владавине права, пренео је портал „Јурактив”. У жаргону врха бриселске политичке пирамиде, израз „дотаћи” значи да би Мишел прижељкивао врло кратко задржавање на тој теми. Колико ће пољски премијер Матеуш Моравјецки бити спреман да овом приликом избегне тему, или његови опоненти у овој дебати, неизвесно је. Да ли ће одлазећа немачка канцеларка Ангела Меркел (текући самит је иначе 106. на којем учествује) успети да заустави даље заоштравање односа Брисела и Варшаве, загонетка је.

Што се гасне кризе тиче, за централу ЕУ ствар је наизглед лакше решена. Наиме, тема прескупих енергената „дегажирана” је министрима енергетике чланица ЕУ, који идућег уторка у Луксембургу одржавају ванредни самит поводом „ситуације”, незванично је јуче саопштено у Бриселу.

У међувремену, мигрантска криза на источним границама ЕУ, даљи профил одбране од прилива непозваних дођоша с те стране, као и борба с порастом броја тражилаца азила у ЕУ, најављене су данашње теме самита лидера ЕУ.