Брдо Хисар затрпано смећем

Лесковац – Дивље депоније, које локална самоуправа не успева да сузбије бећ осам година, почеле су да угрожавају и брдо Хисар, локалитет изузетних историјских и природних вредности.

У акцију чишћења су, осим грађана, укључени Јавно-комунално предузеће „Комуналац”, Одељење за заштиту животне средине, Одељење комуналне милиције и Компанија „Пор Вернер и Вебер”.

Небојша Димитријевић, аутор монографије „Лесковац 101”, наводи да се брдо Хисар налази на југозападној периферији Лесковца и представља доминатно узвишење (341 метар надморске висине) у овом делу лесковачке котлине. Због свог положаја са којег се могао контролисати већи део котлине, као и комуникациони правац долином Ветернице и Јабланице, Хисар је још од појаве првих људских заједница представљао примамљиво место за изградњу насеља.

На брду су пронађени су остаци архитектуре и материјалне културе из периода млађег каменог, бронзаног, гвозденог, античког, римског, па и византијског доба, средњeг века, турске окупације и модерног времена. Хисар у себи крије скоро 8.000 година историје. Налази руде гвожђа, млинова за њено ситњење, пећи, дуваљки, јаме у којима се производио ћумур, огромне количине згуре и неколико гвоздених предмета датираних унутар хронолошке границе од 1350. до 1100. године пре нове ере, указују на постојање вероватно најстаријег центра црне металургије у Европи. У будућности се на простору Хисарског платоа планира изградња археолошког парка са научним и културним садржајем који ће представити дугу и богату историју Лесковца.

Најпознатији проналазак на Хисару је чувена „Туровићева игла”, предмет стар 3.300 година, а који је добио назив по свом проналазачу, археологу аматеру из Лесковца, Шћепану Туровићу. Игла дужине 64,5 центиметара пронађена је 1999. године. Aнализe обављенe у Нуклеарном институту „Винчa” показале су да је игла начињена од чистог гвожђа, тј. без икаквих примеса других метала.