ОПЕК незаинтересован за свет који „гори”

Свега неколико дана пре конференције Уједињених нација о климатским променама, јавност је сазнала да поједине државе лобирају да се измени кључни извештај на основу којег ће учесници самита донети важне одлуке о томе како да успоре штетне климатске промене и одрже глобално загревање на нивоу од 1,5 степени Целзијуса, што је, уосталом предвиђено Париским споразумом, који је, да напоменемо – обавезујући.

Копија коментара држава и нацрт извештаја запали су у руке тиму истраживачких еколошких новинара „Гринписа”, који су их даље адресирали на Би-Би-Си. На основу њихових сазнања, Саудијска Арабија, Иран и друге чланице Организације земаља извозница нафте (ОПЕК), потом Аустралија и Јапан, лобирају против препоруке да се више не користе фосилна горива. Они траже од тима који је за потребе самита радио анализе да прикаже како је потреба за престанком коришћења фосилних горива мања него што заправо јесте. Преиспитује се, како наводи Би-Би-Си, и политика давања новца сиромашним земљама за потребе преласка на зелену енергију. Наводно постоји писани траг о томе да су 32.000 дописа сачиниле владе, компаније и остали које директно дотиче извештај који научници припремају за УН, а који треба да постави кораке неопходне за борбу против глобалног загревања. Реч је о проценама које научници сачињавају за УН на сваких шест година. На основу њихових препорука доносе се одлуке о мерама које је неопходно предузети. Последњи извештај биће кључни документ на новембарском самиту у Глазгову.

Поставља се питање шта се може очекивати од сусрета светских лидера у Глазгову и још важније од првог обавезујућег, париског споразума, када најбогатије владе имају овакав однос према мишљењу научника у вези с горућим проблемом који се тиче целог света. Неки од њих, рецимо, тврде да нема потребе да се употреба фосилних горива укида препорученом брзином. Други су тражили да „фразе” попут „неопходност хитне и убрзане акције смањења на свим нивоима” буду избрисане из анализа. Не допада им се ни закључак да се морају угасити термоелектране на угаљ иако је окончање употребе угља један од наведених циљева конференције УН.

Саудијска Арабија је међу највећим произвођачима нафте, а Аустралија међу највећим извозницима угља. Чује се да Бразил и Аргентина, два највећа произвођача говедине и сточне хране, дижу глас против препорука да је смањење конзумације меса неопходно како би се умањила емисија гасова који производе ефекат стаклене баште. Наиме, у закључку научника стоји да би исхрана заснована на биљној основи могла да умањи емисије гасова до 50 одсто у поређењу с просечном стопом, када је реч о западњачком начину исхране. Штавише, како наводи Би-Би-Си, обе земље траже да се уклоне или измене одређени делови овог текста, поготову они који тврде да је говедина високо угљенична храна. Негодовања Швајцарске усмерена су на делове који кажу да је земљама у развоју неопходна финансијска подршка богатих земаља, док је Индија отишла корак даље тврдећи да су пристрасна готово сва поглавља против нуклеарне енергије, за коју кажу да је „етаблирана технологија с добром политичком потпором, уз изузетак неколико земаља”.

Намеће се питање шта ће од извештаја остати и шта се може очекивати кад је реч о предстојећем самиту и обавезујућем Париском споразуму. Неки од научника који су учествовали у састављању препорука кажу да не постоји притисак на њихов тим да прихвате коментаре влада и да лобирање нема ефекта ако њихове тврдње нису научно оправдане, те стога они неће бити укључени у извештај. Али све и да је тако, реакције водећих актера говоре у којем смеру иду напори да се заиста помогне планети док струка упорно упозорава да би без драстичне акције ускоро могло бити касно да се глобално загревање задржи на највише 1,5 степени. То би захтевало затварање или еколошку реконструкцију постојећих електрана на угаљ и природни гас у наредних 10 до 12 година – без пуштања у рад нових капацитета.