Хоће ли папа Фрања „укорити” Бајдена

Двојица најпознатијих римокатолика на свету, папа Фрања и Џозеф Бајден, састаће су Ватикану у петак уочи два важна међународна скупа на којима ће учествовати амерички председник – самита Г20 у Риму и климатске конференције у Глазгову.

Биће то четврти сусрет две веома блиске особе, јер је папа Фрања после смрти Бајденовог сина Боа (46) од тумора на мозгу 2015. године лично тешио породицу тадашњег потпредседника САД.

Али, први одлазак у аудијенцију код папе (после Џона Кенедија) другог католичког шефа америчке државе имаће овог пута велики политички, али и верски значај. Иако се очекује да ће двојица лидера разменити мишљења о климатским променама, сиромаштву и борби против ковида 19, биће то сусрет две личности које су због својих либералних ставова стекле много заједничких противника у конзервативном делу Католичке цркве у САД.

Због Бајденовог отвореног залагања за право жена на абортус, многи бискупи у Америци су готово затражили његову „екскомуникацију” из цркве претећи му забраном приступања светој тајни причешћа.

Непуне три седмице после Бајденове посете Ватикану амерички бискупи се састаjу на конференцији у Балтимору, на којој ће се, између осталог, расправљати и о захтеву конзервативног крила цркве да се јавне личности које заговарају побачај одлуче од примања овог сакрамента. Иако се у радном документу, као својеврсном духовном укору, нигде не помиње Бајденово име, јасно је да су поступци првог човека САД инспирисали оне који су радили на овом папиру.

„То је више него срамотно”, каже за АП Масимо Фађоли, професор теологије на Универзитету Виљанова у Пенсилванији. Овај аутор књиге „Џо Бајден и католицизам у САД” истиче да то што раде поједини бискупи није ништа друго до чин застрашивања. „Они бране америчком председнику приступ светим тајнама кријући се иза папе. Тако да је морао да стигне сигнал из Ватикана да то што раде није нимало мудро”, истиче Фађоли.

Папа се држи хришћанске доктрине да је абортус убиство, а истополни бракови грех, али је упозорио америчке прелате да од причешћа не праве „политичко оружје”. Први човек римске курије рекао је да је хостија која представља тело Христово „хлеб грешника”, а не „награда свецима”, наглашавајући друге Бајденове квалитете као католика: залагање за заштиту животне средине, борбу против расне неправде и сиромаштва.

Кад су папу недавно упитали да ли би Бајдену и његовим политичким истомишљеницима требало ускратити причешће, он је избегао да одговори са „да” или „не”. Поручио је да бискупи морају да служе таквим људима са саосећањем и нежношћу. Поглавар католика јасно је ставио до знања да неће избегавати америчке политичаре који не деле његова верска уверења. Тако је папа 9. октобра у Ватикану примио председницу Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси, чије је заговарање права на абортус разгневило Салватореа Кордилеонеа, надбискупа њеног родног града Сан Франциска.

Право на побачај није једино спорно питање због којег су Бајден и део католичке цркве у САД на „ратној нози”. Амерички председник је снажан присталица предложеног Закона о равноправности, који би проширио федералну заштиту грађанских права ЛГБТ+ особа широм земље. Бискупи упозоравају да би такав нацрт закона, који је заглавио у Сенату, нарушио верску слободу цркава и појединаца који се противе истополним браковима и политикама које бране права трансродним особама.

Џозеф Бајден се сматра најрелигиознијим америчким председником у последњих неколико деценија. Ретко пропушта мису, не одваја се од бројанице свог покојног сина, често цитира Свето писмо и на радном столу у Овалном кабинету држи фотографију једног од сусрета с папом Фрањом. Али због политичких ставова који су супротни католичком учењу често је долазио у конфликт с неистомишљеницима. Због тога ужива подршку само половине америчких католика. Онима који су му замерали залагање за абортус и истополне бракове Бајден је својевремено изнервиран одбрусио: „Следећем републиканцу који ми каже да нисам религиозан, гурнућу бројаницу у уста”.

Чед Пекнолд, професор теологије на Америчком католичком универзитету у Мичигену, сумња да ће се током сусрета у Ватикану папа Фрања спорити с Бајденом због његове подршке праву на абортус, али сматра да би многи католици, укључујући и бискупе, можда желели да се то догоди.

„Мислим да верници имају право да се томе надају и да изразе забринутост за душу председника Бајдена”, истиче Пекнолд.

Ако ништа друго, по мишљењу овог америчког теолога, сусрет Бајдена и папе Фрање могао би да нагласи колико је хитна потреба да се дође до осмишљеног становишта о томе како би бискупи требало да реагују на политичаре који јавно презиру учење цркве док чекају у реду за причест.

Сусретао се с тројицом папа

Први сусрет с папом Џозеф Бајден је имао као 37-годишњи сенатор. Папа Јован Павле Други га је позвао на разговор 1980. године, пошто је написао рад у којем је анализирао шта би се могло догодити с Пољском уколико дође до колапса совјетског источног блока. Како је Бајден причао за „Њуз џорнал”, из Делавера је с Јованом Павлом разговарао 45 минута, док су папини помоћници неколико пута улазили не би ли прекинули састанак. С папом Војтилом се током његовог понтификата видео још неколико пута.

Са следећим поглаваром Католичке цркве Бенедиктом Шеснаестим, сада већ као потпредседник САД, Бајден се састао 2011. године. У једној публикацији америчких језуита рекао је да су разговарали о католичкој доктрини и да ли је треба наметати свакоме, посебно када је реч о абортусу.

„Било је то као да сам се вратио на час веронауке”, присетио се Бајден у једном интервјуу 2015. године додајући: „И успут, Бенедикт није осуђивао. Био је отворен. После те дискусије отишао сам оживљен.”

Са садашњим папом Џозеф Бајден се састао три пута. Први пут 2013. године, када је Фрања устоличен, затим 2015, године током његове посете САД и 2016, кад је Бајден у Ватикану учествовао на конференцији о регенеративној медицини.