Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Света Петка Пљеваљска

Црква Свете Петке у Пљевљима (Фото: лична архива)

Много је цркaвa и храмова код православних посвећених Светој Петки, много поштованој и вољеној светитељки. Један од њих je и у Пљевљима (Милешевска епархија).

Посебно су јој посвећене жене и девојке, својим молитвама и молбама за пород и породичну љубав и благостање. Пљеваљски Срби славе је и још једним поводом – што је на њен дан, 27. октобра, град 1912. ослобођен петовековног турског робовања, а 1918. и аустроугарске окупације. Од тада па до 1941, тај дан био је слава и града.

Црква је подигнута 1927. године, трудом и промишљу тадашњег арх. намесника Сава Т. Вукојичића (1884–1938), као први храм у граду Пљевљима. До тада, богослужења су била искључиво у манастиру Св. Тројице, километар и по од града. Како у тадашњем буџету за ове намене и код општине и министарства вера није било новца, црква је изграђена искључиво добровољним прилозима, што је и записано на њеном порталу: „У славу Бога и преподобне м. Параскеве добровољним прилозима православног народа подиже се овај храм. 1927.”

Три звона, која и данас звоне, подарили су јој: Пљеваљска црквена општина, Коло српских сестара и Миљан Ж. Јакић, пензионисани официр, касније директор муслиманске кредитне банке Фоча – филијала Пљевља.

Од тада, већ 94 године, она је заштитник и стража граду Пљевљима и сапатник и сведок свих његових догађања.

Током Другог светског рата порушена је и запаљена у прводецембарској борби 1941. Италијански окупатор обновио је звоник у пирамидном облику и кров металним плочама, а иконостас и остале предмете за чинодејствовање урадили су уз помоћ преосталог верујућег народа 1950. године неимари милешевске занатске традиције Тодор и Озрен М. Бојовић, без икакве накнаде.

Од тада, готово пет деценија, на цркви је рађено мало или само елементарно одржавање. Крајем шездесетих година прошлог века готово цела порта је одузета за изградњу анекса гимназије, па је почетком деведесетих, захваљујући благодарности тадашњих општинских власти, дозвољено да се налагање бадњака обавља на раскрсници крај цркве, где је до и 1941. било одржавано.

На Петковдан 2002, на свечаности поводом црквене славе и 75 година постајања, извршено је освећење обновљеног звоника (враћено је првобитно осмоперно кубе), крова и других поправки, обављених уз помоћ верника, општине и Рудника угља.

Ове 2021, уз славско богослужење и литију градским улицама, обавиће се и освећење фрескописа у цркви које је урадио уметник Борис Маркуш из Никшића са својим сарадницима, уз свесрдну помоћ верујућег народа, православне омладине и свештенства, Рудника угља и општине, што даје једну нову духовну слику храму.

Војкан Т. Бојовић,
Београд

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Orson Vels
Gospodin Vojkan Bojovic je vernik i covek koji je jedan od hronicara istorije Pljevalja!! Njegovi tekstovi odisu ljubavi prema rodnom gradu, sa tacnim i lijepim podacima!! Svaka cast!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.