Света Петка Пљеваљска

Много је цркaвa и храмова код православних посвећених Светој Петки, много поштованој и вољеној светитељки. Један од њих je и у Пљевљима (Милешевска епархија).

Посебно су јој посвећене жене и девојке, својим молитвама и молбама за пород и породичну љубав и благостање. Пљеваљски Срби славе је и још једним поводом – што је на њен дан, 27. октобра, град 1912. ослобођен петовековног турског робовања, а 1918. и аустроугарске окупације. Од тада па до 1941, тај дан био је слава и града.

Црква је подигнута 1927. године, трудом и промишљу тадашњег арх. намесника Сава Т. Вукојичића (1884–1938), као први храм у граду Пљевљима. До тада, богослужења су била искључиво у манастиру Св. Тројице, километар и по од града. Како у тадашњем буџету за ове намене и код општине и министарства вера није било новца, црква је изграђена искључиво добровољним прилозима, што је и записано на њеном порталу: „У славу Бога и преподобне м. Параскеве добровољним прилозима православног народа подиже се овај храм. 1927.”

Три звона, која и данас звоне, подарили су јој: Пљеваљска црквена општина, Коло српских сестара и Миљан Ж. Јакић, пензионисани официр, касније директор муслиманске кредитне банке Фоча – филијала Пљевља.

Од тада, већ 94 године, она је заштитник и стража граду Пљевљима и сапатник и сведок свих његових догађања.

Током Другог светског рата порушена је и запаљена у прводецембарској борби 1941. Италијански окупатор обновио је звоник у пирамидном облику и кров металним плочама, а иконостас и остале предмете за чинодејствовање урадили су уз помоћ преосталог верујућег народа 1950. године неимари милешевске занатске традиције Тодор и Озрен М. Бојовић, без икакве накнаде.

Од тада, готово пет деценија, на цркви је рађено мало или само елементарно одржавање. Крајем шездесетих година прошлог века готово цела порта је одузета за изградњу анекса гимназије, па је почетком деведесетих, захваљујући благодарности тадашњих општинских власти, дозвољено да се налагање бадњака обавља на раскрсници крај цркве, где је до и 1941. било одржавано.

На Петковдан 2002, на свечаности поводом црквене славе и 75 година постајања, извршено је освећење обновљеног звоника (враћено је првобитно осмоперно кубе), крова и других поправки, обављених уз помоћ верника, општине и Рудника угља.

Ове 2021, уз славско богослужење и литију градским улицама, обавиће се и освећење фрескописа у цркви које је урадио уметник Борис Маркуш из Никшића са својим сарадницима, уз свесрдну помоћ верујућег народа, православне омладине и свештенства, Рудника угља и општине, што даје једну нову духовну слику храму.

Војкан Т. Бојовић,
Београд