Агенције немају новца да обештете путнике

Шанса да туристичке агенције у Србији врате новац путницима у јануару једнака је, ако не и мања, него уочи ванредног стања и проглашења пандемије, наводе у „Јути”, која окупља највећи број организатора путовања у Србији.

Финансијска ситуација је, кажу, гора него пре годину и по дана, а новца нема. Ко ће онда да обештети путнике који су уплатили, а нису искористили заменска путовања и да ли ће двадесет милиона евра моћи да се обезбеди из кредита? Ко ће да се задужује ако нема новца ни за текуће пословање, питања су која се свакодневно намећу.

Изјава Татјане Матић, министарке трговине, туризма и телекомуникација да неће бити одлагања уредбе додатно је подигла панику у овом сектору коме, ако ствари остану овакве, прети масовни колапс.

Она је, да подсетимо, после разговора са новим министром туризма Грчке Василисом Кикилијасом изјавила да ова земља такође неће одлагати уредбу и да ће њихове агенције морати да врате средства грађанима који нису искористили заменске ваучере.

Домаће туристичке агенције су, да подсетимо, као један од разлога што нису у могућности да врате новац путницима, до сада наводиле и то што туристичке земље попут Шпаније, Италије, па и Грчке продужавају важење уредбе, а то значи и одлажу враћање новца њима као партнерима из Србије. Дакле, оне не могу да обезбеде новац који би требало да врате путницима из наше земље.

Удружење „Јута” недавно је ресорном министарству предложило решење – да се рок за повраћај новца одложи од шест до девет месеци и да се агенцијама понуде наменски кредити по процедури која није много компликована, тачније по словеначком моделу. Он подразумева да се тачно утврди ко је колико дужан (уз потврде о ваучерима) и да се омогући агенцијама узимање кредита са отплатом од пет до шест година и грејс периодом до две године.

– Очекивали смо и даље се надамо да ће држава имати више разумевања, јер је свима јасно да ово није никакав хир, него изузетно тешка ситуација у којој смо се нашли. Да је немогуће решити проблем без помоћи државе показује пример грчког „Музенидиса”, највећег туроператера који је у предстечајном поступку и у коме је заробљено око три милиона евра, а то је новац домаћих агенција које су сарађивале са њима. Ко ће да надокнади та средства и која агенција ће се задужити ако зна да из Грчке неће добити ни евро – напомиње Александар Сеничић, директор „Јуте”.

Од око 750.000 путника из Србије који у Грчку путују преко агенција, чак 500.000 борави у приватним апартманима, око 150.000 одседа у хотелима и остатак алтернативно – једрење или крстарење. Будући да се приватне виле и хотели уговарају са приватним власницима питање је ко ће њих, чак и са уредбом Грчке, натерати да врате средства партнерима у Србији.

Сеничић каже да су се они већ изјаснили да новац неће враћати, него да га остављају за следећу сезону и да су расположени за договор, али само око смештаја, не и средстава.

– Разлог што Грчка доноси одлуку да не продужи важење уредбе је јасна, та држава је током кризе подржала туристички сектор са око 10 милијарди евра. Помогли су и за плате и за обавезе према држави, а и сезона је била боља тако да сматрају да нема разлога да се обавезе одлажу. Али у нашем случају то није тако и потпуно је јасно да нисмо успели да се опоравимо у овој сезони, а не зна се ни да ли ће бити следеће, да ли ће се путовати уопште – наводи наш саговорник из „Јуте”.

У једној великој туристичкој агенцији која има и веће обавезе према путницима у јануару, кажу за наш лист, да су успели да сачувају фирму за ових годину и по дана, али да је неизвесно шта ће се даље дешавати.

– Можемо само да улазимо у судске спорове и да на тај начин тражимо новац од страних партнера, али то опет не решава проблем и компликује све, највише будућу сарадњу. Свима нама је у интересу да обештетимо путнике, јер од њих живимо, али треба бити реалан и дати прилику да се ове обавезе одложе. Неко ће можда искористити свој ваучер у међувремену, а неко ће сачекати следећи рок за враћање новца – напомиње наш саговорник.

У туристичком сектору објашњавају да је тренутно стање такво да могу да очекују масовно урушавање пословања. Све агенције су имале гаранције путовања и то би значило да се обавезе пребацују на осигуравајуће куће које би у том случају имале превелике обавезе и питање је да ли би и оне биле спремне да исплате новац путницима и да испуне тако велику финансијску обавезу. А она се у овом тренутку процењује и на 25 милиона евра, уколико се уз комерцијална путовања урачунају и ђачке екскурзије и рекреативна настава.