Како РС планира да врати дејтонске надлежности

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да ће 16. или 17. новембра бити одржана седница Скупштине Републике Српске, на чијем дневном реду ће бити питање одузетих надлежности. Додик је јуче новинарима поновио да је неопходно да Српска повуче раније дате сагласности на формирање Оружаних снага БиХ, Високог судског и тужилачког савета и Управе за индиректно опорезивање БиХ.

Тврдње сарајевских политичара да централни органи власти у БиХ по Дејтонском мировном споразуму имају могућност да од ентитета преузму ингеренције о којима се договоре две стране – Република Српска и Федерација БиХ – само су делимично тачне, јер су такви договори, сем што су у минуле две деценије углавном настајали под снажним притиском споља, спроведени само половично, тврде правни експерти у Бањалуци.

Они износе аргументацију, којом уједно најављене кораке Бањалуке правдају као уставне и легалне, како након наметања закона од стране високог представника којима су успостављани заједнички органи БиХ, а потом и усвајања тих решења у Парламенту БиХ, није дошло до измена Устава БиХ, а реч је, како истичу, о уставној материји. Тако се, на пример, десило да после успостављања јединствене војске у Уставу БиХ, али и уставима оба ентитета, још постоје ентитетске војске, као и комплетан систем правосуђа или обавештајне службе.

Стога, истичу правници у РС, процедура формирања заједничких институција БиХ није спроведена до краја и на то се Република Српска позива кад најављује да ће преузети назад спорне ингеренције, тврдећи да без измена Устава БиХ, договора заправо – није ни било.

„Просто повлачење сагласности од стране РС довољно је да делегитимише законе који су на такав начин настајали”, каже правник Милан Тегелтија, иначе саветник Милорада Додика, члана Председништва БиХ из РС.

Из Федерације БиХ као аргумент користе то што се у Дејтонском споразуму – сем што су у њему набројане изворне ингеренције БиХ – предвиђа могућност успостављања нових институција на централном нивоу. Но, правници тврде да то нужно подразумева и еволуцију Устава БиХ, што се није десило, због чега су, како тврде, ингеренције пренете у половичној процедури, а тиме је и њихов легитимитет непотпун, а захтеви из РС оправдани. У минулим годинама, званичници РС најављивали су да не споре да се неке од тих надлежности чак и упишу у Устав БиХ, али да заузврат очекују да неке од њих, које су „насилно изузете”, а показале су се као неефикасне на заједничком нивоу, буду споразумно враћене на ентитете.

Међутим, за тај предлог није било воље у Сарајеву. Стога су у РС недавно најавили седницу Скупштине РС, на којој би, како се наводи, требало да буду донета решења којима ће поништити 140 наметнутих закона, а бројна овлашћења вратити на ниво ентитета, што су парламентарци већ урадили с надлежношћу за лекове. Пре неки дан усвојена су решења која предвиђају оснивање агенције за лекове РС, чиме се на територији РС укидају ингеренције такве агенције са нивоа БиХ. Но, aко је агенција за лекове можда и прошла испод радара међународних представника, посебно јер је РС наступила тврдњама да због политичких игара у Сарајеву Српској прети несташица кисеоника, да ли би се исто могло десити с војском, обавештајном службом и правосуђем? На њих РС има бројне примедбе, али садашњи сектор безбедности и правосуђа иза себе има подршку западних представника.

„Направићете невиђену кризу. Ако се спроведе то што Бањалука најављује, Босна би остала само мисаони појам”, каже за Федералну телевизију Суад Куртћехајић, академик из Сарајева, који на наводе из РС да су ингеренције од Бањалуке изузимане под присилом, одговара тезом како је и Дејтонски мировни споразум настао под притиском.

„Дејтоном је предвиђено додатно преузимање надлежности. То је била еволуција система”, каже Куртћехајић, који признаје да упоредо није еволуирао и Устав БиХ, али да је држава добила бројне надлежности које није имала по Дејтону.