Нишки железнички времеплов

На Тргу краља Александра, поред зграде Саобраћајне секције Ниш, многи туристи се сликају поред локомотиве „Баба Милке”. Налази се на јединственом „пер ону среће”. Ту се често сликају и младенци. На клупи поред „Баба Милке” у ноћним сатима седе студенти оближњег факултета. Неки студенти када пођу на испит замоле помоћ од „Баба Милке” – да питање буде лакше, да добију барем шестицу, а може и за већу оцену.

У својој бурној историји вукла је вагоне с каменим угљем до затварања рудника у Јерми. Затим је пребачена у рудник мрког угља Јелашница код Нишке Бање. Имала је своју уску рударску пругу у дужини од 4,5 километара од рудника Јелашница до истоварне ранжирне станице Нишка Бања. Композиција је имала осам вагона и вукла је у једном правцу 80 тона. Она је „рођена” 1911. године у немачкој фабрици, има 150 КС, тешка је 12 тона и развија максималну брзину од 25 километара. Рудари су били из села Јелашнице и Нишке Бање. Кад је рудник затворен, локомотива је дуго била у парку Чаир, где је била на мети вандала. На Дан железничара, 15. септембра 2011, пребачена је на садашњу локацију.

Нишкој „Баба Милки” желимо срећан 110. рођендан и десет година од када „станује” на „Перону среће”.

На новом перону налази се табла на којом „по нишки” пише:

Нишлије ме викав ’Баба Милка’, а бео девојче за пример. У Јелашничко окно се нараде, Сунце не виде. Ал’ старос’ како светлос’ дочека. Пременише и поубавише ме, не мог’ се познам. С’г сви у мен’ гледају. Што ти живот узме у младос’, врне ти у старос’. С’г ми је срце на место. Волим овај Ниш и овија Нишлије, а највише дечицу – иљадила се дабогда. Фала на домаћини.”

Слободан Т. Петровић,
Кладово